Teatrologike – Jan Fabr

Tokom proteklih 40 godina Jan Fabr je svoju karijeru gradio kao slikar i vajar, performer i pozorišni stvaralac.

Bilo da nastupa sam, kada crta i kreira svoje likovne radove ili u timu kao što je pozorište, sve što Fabr radi tiče se njega samog i njegovih intimnih preokupacija.

Vremenom je stvorio izuzetan opus u oblasti vizuelnih umetnosti. Privukao je pažnju javnosti radovima kao što su "Zamak Tivoli", "Raj užitka", freskom na plafonu u Kraljevskoj palati u Briselu i skulpturama na otvorenom. Tvorac je velikog niza zapaženih izložbi i prvi je živi umetnik koji je izlagao u Pariskom Luvru i u Ermitažu u Sankt Peterburgu. Izlagao je i na Venecijanskom bijenalu.

Na početku karijere, kao materijal za performans koristio je novac, a čuveni je onaj u kojem ga je spalio i od pepela napisao reč "novac". Pravio je crteže od vlastite krvi tokom nastupa koji je zvao "Moje telo, moja krv, moj krajolik". Posebno ga zanimaju bube skarabeji za koje se veruje da su most između ovog i onog sveta. Mnogi Fabrovi radovi inspirisani su temom smrti, a njihovu građu i doslovno čine ove bube. U instalacijama često figurira i njegov lik u zlatu.

Kasnih sedamdesetih Fabr postaje umetnička senzacija na polju izvođačkih umetnosti. Tri puta je učestvovao na Bitefu. 2005. godine bio je selektor festivala u Avinjonu. Njegova predstava "Olimp: u slavu kulta tragedije" - u trajanju od 24 časa je na 51. Bitefu dobila sve nagrade. U Beograd je stigla nakon izvođenja u Berlinu i Parizu, gde su je stručnjaci ocenili kao jednim od najznačajnijih događaja savremenog teatra.

Fabrov teatar je fizički senzualan i oslobođen intelektualnog. To je teatar tela i teatar krvi i mesa. Teatar ritualne snage.

Fabrov pozorišni rad i vizuelna umetnost uvek su povezani sa tradicijom, sa antičkim pozorištem i klasičnom slikom.

Autorka i scenaristkinja Olivera Milošević