среда, 21. јан 2015, 17:55
Zaključano: Gojko Đogo
Neutešni optimist, na život je gledao sa vedrije strane. Druželjubiv, neposredan, duševan, prisan, brbljiv. Voleo je ljude, i ovakve i onakve. Nije imao sklonosti da ih popravlja. Sa svakim je bio na ti. Više je primećevao lepo nego ružno, i u onom ružnom tragao za prozrakom lepote", pisao je Momo Kapor o Gojku Đogu.
Njegovo stvaralaštvo je pesnička slika epohe ili kako sam kaže "duhovni snimak vremena". U razgovoru sa autorom amisije, Đogo govori o potrebi i želji da kaže istinu, o sećanjima na neka loša vremena, o zatvorskim danima i koliko ga je sve to promenilo. "Čini mi se, kaže Đogo, da vunena vremena nisu prošla i neće skoro, ali se nekako neprijatno osećam kada o tom razdoblju treba nešto da kažem".
Đogo se ne miri sa stvarnošću, ne plaše ga crne misli, veruje u preporod srpskog naroda. Govori o vezi pojedinca i naroda, objašanjavajući svoju misao "ceo je Istok jedan veliki dom pokojnika i svi istočni narodi su ožalošćeni i uništeni na isti način".
Mnogo je simbola u Đogovoj poeziji, u emisiji govori o svojoj veri u njihovu snagu.
Urednik i autor emisije: Lidija Božić
repriza, 22. januar u 01:55 i 09:55
Коментари