четвртак, 02. нов 2023, 18:00
Балкански ратови-Стварање Балканског савеза
Без претензија да се бави исцрпном анализом карактера балканских ратова, Редакција школског програма Телевизије Београд припремила је серију која документарно-фактографски, на научно-популаран начин, прати догађања која су претходила и била узрок ратном стању на Балканском полуострву, саме ратове и њихове последице. Данас се те последице осећају више него икад. У историји балканских, посебно јужнословенских народа, било је доста заједничких достигнућа, херојстава, победа, али и доста сукоба, нетрпељивости, раздвајања. Све су то ови народи доживљавали и током балканских ратова. Откривајући зашто, серија покушава да расветли и корене потоњих криза на Балкану.
Преносећи све релевантне чињенице везане за балканске ратове, ауторска екипа је желела да телевизијско гледалиште само оцени карактер тих ратова и да само процени колико је исправна порука коју је својевремено забележио један познати југословенски научник: „Ако нас историја није на време и довољно чврсто спојила, не би јој требало дозволити ни да нас непрестано раздваја и сукобљава".
Тешка политичка криза у европскип деловима Турске 1911. и 1912. године подстакла је Србију, Црну Гору, Бугарску и Грчку да ослободе Балканско полуострво од турске власти и да једном за свагда реше Источно питање. Сличних покушаја било је и током 19. века: од Првог српског устанка 1804. до Берлинског конгреса 1878.године, када Србија и Црна Гора постају међународно признате, независне државе. Велике европске силе, међутим, подржавале су и одржавале заостали турски феудализам на Балкану све до 1903. Те године долази до промена пресудних за ослободилачки покрет у европској Турској. У Србији је успостављен демократски режим. У Македонији је подигнут Илинденски устанак и створена Крушевска република. Бугарска се прогласила независним царством са жељом да оствари санстефанске границе. Аустро-Угарска је царинским ратом покушала да привредно исцрпе Србију, а анексијом БиХ да зада ударац њеним ослободилачким тежњама.
У Турској се, после младотурске револуције, спроводила отоманизација целокупног становништва. На Косову, Метохији и Новопазарском санџаку завладало је право безвлашће. Све је то пресудно утицало на држање четири балканске државе. Њихове територијалне претензије, због којих годинама нису успеле да се споразумеју, усклађене су тада са одлучним намерама да помогну праведним захтевима потлаченог становништва европске Турске. У току 1912. године оне су закључиле међусобне споразуме и ушле у рат против Турске. Званично, Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка одлучиле су се на рат да би принудиле Турску на спровођење раформи.
Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Никола Лоренцин.
Коментари