среда, 10. нов 2021, 17:10
Несврстани, Београд и Трећи свет
Након смрти Џавахарлала Нехруа и Гамала Абдела Насера, након одласка са политичке сцене Сукарна, Нкрумаха и Хајле Селасија, Јосип Броз Тито остао је готово једини живи оснивач несврстаних.
Ипак, тих година појавили су се лидери нових афричких држава које су напросто живеле идеју несврстаности. То је било златно доба несврстаних, време када се ова група земаља ослободила страха да се назива трећим блоком, време када су несврстани постали покрет.
Другу Kонференцију несврстаних Београд је организовао1989. године. Југославија је, испоставиће се, већ била пред распадом. Скуп је био носталгични бег од унутрашње политике и у колективној свести остаће можда највише упамћен по Гадафију, камилама које је допремио у Београд, шатору који је поставио у резиденцији и телохранитељкама које су га чувале.
Kоначно, да ли је до данас Београд успео да уновчи ту моћ коју је ширио према Трећем свету, да ли су неки његови принципи трајно обликовали свест савременог српског човека и да ли су преживели као обележје спољне политике Београда све до данас?
У емисији говоре: Иван Ивањи, књижевник и преводилац, учесник Конференције у Хавани 1979. године, Павле Јевремовић, дипломата, учесник конференција у Хавани 1979. и Београду 1989. године, новинар Драган Бисенић, историчари Светозар Рајак, Јован Чавошки, Александар Животић, Мадхаван Палат, амбасадор у Београду (1985-1989) Лакан Мехоротра, Дубравка Секулић са Краљевског колеџа за уметност из Лондона, Абделрахим Кеирави, фронтмен београдског бенда FC Apatride.
реприза, 11. новембар у 01:35 и 09:35
Коментари