понедељак, 16. нов 2015, 18:05
Палета културног наслеђа: Антон Хутер - сликар живота и светлости
Савременик Петра Лубарде, Николе Граовца, Ђорђа Андрејевића Куна, Пеђе Милосављевића и других, Антон Хутер је стајао раме уз раме са сликарима своје генерације. По природи тих и скроман, није нагињао сензацијама и излетима у непознато, авантурама и ризицима зарад успеха по сваку цену.
Када се говори о самом Хутеровом сликарству, треба истаћи да се почеци његове интимистичке оријентације виде већ у радовима насталим у Паризу, крајем треће деценије прошлог века. Познато је да се Хутер кратко задржао код Лота, али је ипак Лотов утицај на Хутера био евидентан, посебно у тим првим годинама када је живео на релацији Београд-Париз. Међутим, до почетка тридесетих година он већ оставља за собом познату лотовску скулптуралну форму и приближава се поетском колористичком интимизму. Суптилном сугестијом облика, дискретно наглашавајући материју и фактуру, Хутер ствара серију разиграних, допадљивих колористичких предела, ентеријера, мртвих природа и са посебним симпатијама мотиве тихих, завучених и скрајнутих градских кутака...
Хутерова стваралачка енергија првенствено је била управљена на мали формат, где је најбоље долазило до изражаја његово сликарско осећање. С обзиром на то да је његов темперамент био у суштини лирски и увек са мером финог, уравнотеженог ликовног доживљаја, природно је да су његове слике обавијене својеврсном рафинираном, деликатном колористичком нотом, са пуно осећаја за светлост, „које му никада није било довољно".
Аутори емисије: Александра Даничић и Славица Стефановић
реприза, 17. новембар у 02:05 и 10:05
Коментари