четвртак, 04. дец 2014, 20:15
По друм 'одим, за друм питам - наш Стева Мокрањац
Ауторска екипа четвороделне посвете Стевану Мокрањцу, за века од смрти најзначајнијег српског композитора, приступила је Мокрањчевом лику и делу крајње емотивно, селективно, па и необјективно. Ово признање, уз олакшавајућу околност жеље да се композиторов живот и рад што успешније приближе данашњем нараштају, оправдава форму и садржај епизода. Наиме, као лајтмотив је коришћена (из неколико извора потврђена) његова омиљена народна песма "По друм одим, за друм питам" (не улазећи у истраживања зашто је није искористио у својим делима).
Лик дечака Стеве нас хронолошки води кроз битне моменте личног и професионалног развоја, а паралелно са том причом наратор нас "смешта" у време (шта се дешавало и како је изгледала Србија и свет тих година). Субјективни приступ се огледа у чињеници да се песме из Руковети нису пласирале ни по реду, ни (искључиво) у хорском извођењу, нити целовито, већ по сопственом осећају за потребе грађења сценарија. У том смислу, мање је био важан податак из које је руковети која, премда смо били потпуно свесни значаја Мокрањчевог "сплетања" сваке. Никако нисмо могли заобићи ни бисере српског духовног појања, за које еминентни музиколози тврде да је можда чак и значајнија као оставштина - "Херувимску песму" и "Тебе појем". Сваки аранжман (а заступљени су у широкој лепези - од аутентичног, архаичног и сировог архивског снимка, преко у народу задржане вокалне верзије, класичног a capella хора, до "Колибрића" и "Биг бенда") носи своју лепоту. А констатације гледелаца и слушалаца да се од неке од тема још сатима нису могли "отрести"- сама по себи потврђује колико је велики композитор Стеван Стојановић Мокрањац.
Аутори сценарија су уредник Ана Павловић и редитељ Ружица Лукић, продуцент Светлана Бандић, директор фотографије Милан Станић, монтажер Владимир Радовановић, а дизајнер звука Александар Зоричић.
реприза, 5. децембар у 04:15 и 12:15
Коментари