Распеће: Света саблазан

Иницијална каписла било је дело аутора Андреа Серана, уметника чија је слика покренула лавину негодовања и изазвала протесте широм хришћанског света: то је Piss Christ - Христос на распећу, насликан у широком валеру жуте, готово црвенкасте боје на флуидној тамној подлози. Иако уметничко дело ванредне лепоте, „Христос из мокраће"урађен је управо урином, и то самог аутора. Реакција јавности била је једнака оној коју је например изазвало „Последње Христово искушење" Мартина Скорсезеа, или својевремено истоимени роман Николе Казанцакиса. У Паризу дошло је до отворених протеста, Ватикан је био згрожен бласфемичношћу овог акта, а слика је проглашена отвореном пропагандом сатанизма.

Ипак, историја уметности сведочи да се већ од средине 19. века мотив распећа приказује у слободнијим формама и да постоји један немали бекграунд који је претходио „јеретичком" двадесетом веку. Почевши од Микеланђеловог и Гринвалдовог Распећа, све до ставроцентричне опсесије у уметности аустријског сликара, перформера и драматурга Хермана Нича, уосталом као и разних блек метал бендова, тема Распећа Христовог постаје готово сакрум иницијације на основу кога сваки уметник треба да заслужи епитет „модерни". Због тога, филм нас води у Њујорк у госте код самог Оливијеа; затим у Фиренцу, Авињон, Лондон, Рим, Гап, напослетку и у Аустрију. Чућемо мишљења обеју страна у својим често непомирљивим ставовима.

Гледаоцима РТС Дигитала који ће имати прилике да овај филм виде само у једном емитовању, и то у ноћном термину, поред упозорења да се документарац не препоручује млађима од 18 година, уредништво редакције скреће пажњу да сам садржај филма обилује многим сценама и мишљењима који би могли повредити верска осећања, или можда са друге стране, утврдити иста у убеђењу о незалазној актуалности нејузвишенијег чина у историји човечанства који се догодио на Голготи.

Филм „Распеће: света саблазан" био је више пута награђиван.

Саговорници: Ђузепе Пагано, црква Санто Спирито у Фиренци; Бернар Лафарт, проф. Естетике на Универзитету у Бордоу, Ерик Мезил, Авињон; Емануела Принцивали, проф. Историје хришћанства, Рим; монсињор Фалко Леандри, бискуп Гапа; уметници Пол Фрајер, Херман Нич; Фредерик Димо, веран фан блек, дум и дед метала.