Сведоци векова: Љубомир Александровић

Љуба Александровић (1828-1887) остао је у сенци великана свог времена и стога не чуди што се његово име није чуло поред чувених: Паје Јовановића, Ђуре Јакшића, Константина Данила...

Три цркве у три села (Дињаш, Рудна и Немет) повезује једно име - име зографа њених светиња, господина Љубомира Александровића. Овај сликар читав свој живот је остао под окриљем свог учитеља Константина Данила, како у организационом, тако и у уметничком погледу. Једино што је у односу на свог узора, Љубомир потврђивао извесни меланхолични карактер, можда због тога што му је живот пратио и извесни лични трагизам. Надаље, када су 1873. умрли Данил и Никола Алексић, Александровић остаје без ослонца а пред скоро несагледивим послом нових поруџбина које је до краја живота у тишини и лишен славе обављао, доживљава своју старост много више под куполама цркава него под отвореним плаветнилом његовог банатског неба.

реприза, 29. јул у 01:25 и 09:25

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару