Огњишта стваралаштва: Ахетатон

Египат, 1350. година пре Христа. На власти је чувена XVIII династија која је изнедрила велике и моћне фараоне. Изнад свих је централни бог Амон.

Један млади фараон, тек што је преузео скиптар, већ је почео да сања реформе. Реформе у политици, религији, иконографији, архитектури, реформе које ће и спровести у наредних двадесет година током којих ће скоро целу једну цивилизацију поставити на нове основе.

Аменофис IV узима ново име - Ехнатон, свргава Амона са престола и наређује обожавање новопројављеног божанства - Атона, бога сунчевог дискоса коме посвећује град Ахетатон. Нови култ се муњевито шири целим царством и изгледа да прети рушењем старе администрације која од тог тренутка почиње да припрема освету.

У уметности, иконографија мења свој дотадашњи карактер и почиње да се приближава натурализму. Чак ће се сам фараон и његова породица представљати изразито натуралистички: несразмерни облици у приказивању тела и главе, лице са пренаглашеним људским карактером и очигледним деформитетима упућују на чињеницу да су и владарски портрети изгубили идеалистички модус и да су се приближили нешто реалнијој перспективи..

Цела ова тзв. "амарнска реформа" неће трајати дуже од двадесет година. По свргавању Ехнатона, ствари се враћају у раније стање. Његов син, чувени Тутанкамон, немоћан да се одупре тебанском свештенству, прави компромис и брише сваку успомену на свог оца, човека који је први у историји света објавио религиозну идеју о постојању само једног бога и као такав остао запамћен као претеча монотеизма.

реприза 26. март у 4:00 и 12:00