понедељак, 27. феб 2012, 21:25
Р. Шуман: Симфонија бр. 1
Шуманове симфоније готово рутински бивају критиковане због њихове наводне туробности.
Али из овог светлуцавог извођења то се никако не може наслутити. Полетност гудача, жестина дрвених дувача и уопште расвираност читавог Тонхале циришког оркестра, изнова нуде ведрину која се наслућује, али не преузима примат основној атмосфери којој је Шуман тежио.
Све то дешава се захваљујући диригенту Дејвиду Цинману и његовој експресивности која измиче претходним традиционаланим виђењима ''Пролећне'' Прве симфоније у којој открива чак и никад раније у њој доживљене ствари.
реприза, 28. фебруар у 05:25 и 13:25
Коментари