Mišel na Bledskom forumu: Zapadni Balkan je važan Uniji, svako širenje čini EU boljom

Šarl Mišel je, govoreći na Strateškom forumu na Bledu, rekao da je svako širenje učinilo EU boljom, i dovelo je do onoga što je danas - unija ideja, solidarnosti i diverziteta.

"Znamo da je EU važna Zapadnom Balkanu, ali i Zapadni Balkan je jednako potreban EU. Zajedno možemo sanjati i stvarati bolju budućnost EU", poručio je Mišel.

Podvukao je da je EU nije statična, već dinamična, projekat vrednosti, prosperiteta i uticaja.

"Kovid nas neće usporioti već će ojačati našu odlučnost da dalje jačamo", naglasio je Mišel.

Podsetio je da je EU počela sa samo šest članica, a danas ih ima 27.

Evropska budućnost, prema njegovim rečima, je nezamisliva bez Zapadnog Balkana, i s tim u vezi je pozdravio održavanje Samita o Zapadnom Balkanu za mesec dana u Sloveniji.

Ukazao je da EU mora da ojača svoj uticaj, i da će to biti najveći izazov narednih godina.

Rekao je da EU mora biti autonomna u donošenju odluka i svojim akcijama, a Avganistan je događaj koji je to pokazao.

"Mi želimo da budemo snažniji i imamo veći uticaj u svetu. Želimo da jačamo savezništva. Zavisnost nije dobra", naglasio je on.

Mišel je rekao da, kako bi se ostvaraio taj cilj, treba raditi na jačanju zajedničkog tržišta, bankarske i monetarne unije, ali i jačanju odnosa sa susedstvom, posebno sa Zapadnim Balkanom, ali i partnerstvo sa Afrikom i drugim delovima sveta.

Takođe se založio za jačanje povezanosti, što nije samo kroz infrastrukturu i stvaranje mreža komunikacije.

Ukazao je da u razgovore o budućnosti Evrope treba uključiti građane ističući važnost solidarnosti u EU.

Vučić: Verujem u ujedinjenu Evropu, svi treba da budemo u okviru nje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na Bledskom strateškom forumu da veruje u ujedinjenu Evropu i da samo ujedinjena Evropa može kako treba da odgovori na krizu.

"Verujem da svi od nas treba da budemo deo ujedinjene Evrope", istakao je Vučić na završetku prvog liderskog panel BSF - a "Budućnost Evrope - odoleti i istrajati", odgovarajući na pitanje šta će biti ključno za budućnost Evrope.

Vučić je zahvalio posebno Davidu Sasoliju i Šarlu Mišelu, dodajući da je tačno to što je rekao Mišel da je EU započela jedan veliki projekat koji ima sasvim opipljive rezultate.

"Znamo sve naše zadatke i šta sve treba da promenimo (na putu ka EU). Ne mogu da kazem da molimo, ali to je naša želja da uđemo u EU. Na kraju, potrebnio smo jedni drugima. Ako pogledamo, na primer, Srbe i Hrvate, ne možemo da se složimo gotovo ni oko čega u vezi sa prošlošću, ali verujem da bez saradnje Srba i Hrvata ne možemo da preživimo u budućnosti, da ne kažem da ne možmeo da poboljšamo sadašnju poziciju", naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je naglasio da zato veruje ne samo u pomirenje već i praktičan pristup koji će dovesti do boljih rešnja u budućnosti i ponovio da veruje u ujedinjenu Evropu.

Sasoli: Vreme za novu energiju u procesu proširenja

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli izjavio je na Bledskom strateškom forumu da je sada pravi trenutak da EU uloži novu energiju u proces proširenja i da pre svega misli na zemlje Zapadnog Balkana.

"Zemlje ZB su deo naše istorije, delimo zajednički identitet. Zato moramo da priznamo sebi da u procesu pristupanja moramo da preispitamo ovaj proces, jer ne mogu da čekaju decenijama da se pridurže evropskoj porodici. Svako odlaganje zato može da dovede do toga da ZB padne u ruke drugih aktera", naglasio je Sasoli.

Istakao je, takođe, da stabilan, miran i demokratski kontinet može da donese veliku korist za sve građane Evrope.

"Sada je trenutak da uložimo novu energiju u proces proširenja i zato sam uveren da će slovančeko predsedavanje doprineti i igrati važnu ulogu po tom pitanju u narednih nekoliko meseci", kazao je on.

Sasoli je dodao da je i za EU ovo teško vreme u istoriji, ali i vreme koje pruža velike mogućnosti i da zato treba da budu odgovorni oni koji vode EU jer će im suditi istorija.

Predsednik Evropskog parlamenta je istakao da je zato važno organizovanje BSF i debata o odgovorima na izazove današnjice i o budućnosti Evrope.

Rekao je da treba delovati svakog dana u skladu sa evropskim vrednostima i principima.

Sasoli je rekao da je sada, u vreme pandemije kovida 19, pitanje zajedničke budućnosti Evrope urgentno, kao i da je ova kriza učinila da Evropljani budu svesniji i svoje snage, ali i slabosti.

Janša: EU u budućnosti - jaka, proširena na Zapadni Balkan

Slovenački premijer Janez Janša izjavio je, na Bledskom strateškom forumu, da je glavni izazov evropskih integracija osiguranje jedinstva uz poštovanje različitosti, dodajući da vidi Evropu u budućnosti kao jaku EU sa jakim državama članicma, proširenu na Zapadni Balkan, u miru sa sobom, i mirnim i prosperitetnim okruženjem.

"Nadamo se da u vremenu pred nama delovanje EU mora postati strateško i dugoročno, usmereno na postizanje cilja koji su postavili očevi osnivaci EU - Evropa slobodna, cela i u miru sa sobom i susedima", rekao je Janša.

On je naveo da je glavni izazov evropskih integracija osiguranje jedinstva uz poštovanje različitosti, dodajući da je jasno da poštoji više vizija budućnosti Evrope, ali da to ne sme biti razlog za podele.

Kako je rekao, moraju se naći odgovori na sve izazove, a to se neće desiti ako smo podeljeni.

"Ne moramo da izmišljamo toplu vodu, ali, moramo se vratiti na početak - traženje konsenzusa, uzajamno poštovanje i solidarnost", rekao je Janša.

Logar: Potrebna nam je vizijia budućnosti EU

Ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar naglasio je da je budućnost evropskog kontineta i EU usko vezana za nastavak proces proširenja na zemlje zapadnog Balkana.

"Verujemo da je budućnost našeg kontineta i EU usko vezana za nastavak proces proširenje - posebno za pristupanje zemalja zapadnog Balkana. One treba da budu deo naše zajedničke budućnosti", rekao je Logar i dodao da je drugi panel na Forumu upravo posvećen toj temi.

Ove godine forum će biti posvećen pronalaženju odgovora na postojeće izazazove, posvećenosti budućnosti EU i našoj zajedničkoj budućnosti, rekao je Logar i dodao da će prvi panel "Budućnost Evrope - odoleti i istrajati" biti posvećen izazovima EU, kako bi nastavili da obezbeđujemo sigurno i bezbedno društvo za sve naše građane unije.

"EU 2021 nije ona koja je bila 2004. kada se Slovenija pridružila", reklao je Logar i podsetio da je EU od tada prošla kroz mnoge oluje, prošla je kroz ekonomsku i finansijsku krizu, Bregzit, migrantsku krizu, kvoid pandemiju.

Sada se suočavamo sa humanitarnom krizom u Avganistanu, rekao je on vreme idealističkih pogleda na EU se promenilo i nestalo, svet se dramatično promenio, informacije protiču u realnom vemenu sa jednog na drugi kraj sveta.

"Niko ne može da se sakrije od posledica, kao što su klimatske promene ma koliko bile daleko od nečije kuće", rekao je Logar.

Optimizam proširenja iz 2004. godine, zamenjen je novim političkim realizmom ili čak i pesimizmom, rekao je on i naglasio da nam je potreba vizija znamo gde vidimo EU u budućnosti.

Babiš: Ne pričati samo o proširenju EU, već i Šengena

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da je neophodno da se jasno i glasno kaže da li će EU primiti Srbiju u članstvo i izrazio žaljenje što se samo razgovara o proširenju Unije, ali ne i Šengena.

"Recimo jasno i glasno da li ćemo uzeti zapadni Balkan u Šengen, uključujići Srbiju i našeg prijatelja Aleksandra Vučića ili ne, i gde ćemo braniti naše granice (od ilegalnih migranata)", rekao je Babiš na panelu lidera na Strateškom evropskom forumu na Bledu, posvećenom budućnosti EU.

Babiš je upitao zašto se, kada se priča o proširenju EU, ne priča o proširenju Šengena i zašto Rumunija, Hrvatska i Bugarska i dalje čekaju da uđu u šengensku zonu.

"Gde je strategija, nikada nismo pričali o proširenju Šengena iako je to mnogo lakše od pregovora o proširenju, EU nije ispunila ni to obećanje", rekao je Babiš.

Češki premijer je naglasio da kada je reč o migrantima teba da se zna da su to ilegalni migranti na kojima su krijumčari zarađili šest milijardi evra.

Naveo je da su jedino oni i Mađari jasno i glasno rekli stop, da to tako ne može, i dodao da bi zaustavljanje migracija mogo da se reši kao i ranije pregovorima sa predsedikom Turske Redžepom Taipom Erdoganom.

Micotakis: Evropa umetnost malih kompromisa kako bi se dostigle velike ambicije

Predsednik Vlade Grčke Kirjakos Micotakis je rekao da je EU prethodnih godina dosta toga postigla i da su među tim uspesima i odgovor na kovid.

Micotakis kaže da bi članice EU trebalo da naprave mali korak nazad da bi mogle da naprave veliki skok u budućnosti, kao i da je za njega Evropa "umetnost malih kompromisa kako bi se dostigle velike ambicije".

Plenković: Nema konsenzusa o migracijama

Premijer Hrvatske Andrej Plenković istakao je na Bledskom strateškom forumu da u Evropskoj uniji nema konsenzusa po pitanju migracija, dodajući da se moraju približiti stavovi o tome, ali da to neće biti lak posao.

Plenković je, na panelu posvećenom budućnosti Evrope, konstatovao da i ta debata daje pravo svetlo kako se EU oseća danas, po različitim pitanjima i dešavanjima.

Tako je naveo da u Uniji ima onih koji bi voleli da EU bude oštrija prema Turskoj, dok su drugi za rešenje sa Turskom po pitanju migracija, neki žele da otvore nove puteve saradnje sa Rusijom, iz ekonomskih i globalnih razloga, dok su drugi veoma striktni prema Moskvi zbog Krima, Donjecka...

"Ima onih koji su oduševljeni proširenjem Unije na sve zemlje jugoistočne Evrope, i lično sam zastupao taj stav od kako se bavim politikom, dok drugi nisu za to, pa su alergični ako pomenete bilo šta što počinje na slovo E", rekao je Plenković.

On je primetio i da je, kada je reč o budućnosti EU, jedan od ključnih problema i izazova loša demografska slika.

"Polovina članica ima negativan prirodni priraštaj, centralni izazov je demnografski deficit", smatra Plenković.

Takođe, dodao je da je odlazak Velike Britanije iz Unije strateški gubitak, u različitim oblastima, što će se, kaže, tek osetiti.

Dodao je da i da je fokus na "Zelenoj agendi", a da nema kovid krize debata bi se i više vodila o klimatskim promenama.

Godišnji 16. Bledski strateški forum (BSF) počeo je danas na Bledu, a u fokusu učesnika, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, je budućnost Evrope.