Vučić o pregovorima sa EU: Moje simpatije na strani nove metodologije

"Moje lične simpatije, kao predsednika, su na strani nove metodologije i zahvalan sam državama članicama EU koje su to želele", rekao je Vučić, nakon sastanka sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem.

"Kada imate prolazno vreme, pravo prolazno vreme koje znači mnogo za ljude koji učestvuju u reformama, siguran sam da ćemo se mi potruditi da na najbrži način odradimo naš posao. Želim da potvrdim našu posvećenost evropskom putu Srbije, našu odlučnost da budemo deo EU, ali i deo razgovora kako na najbolji mogući način da pokažemo ljudima prednosti, da mogu da dodirnu ono što je EU, a ne da to bude samo u 'nekim oblacima'", istakao je on.

Vučić je u prilog nove metodoligije naveo to da, iako je gotovo svaki put išao u Brisel na otvaranje poglavlja, ne bi mogao da nabroji koja smo otvorili, a koja zatvorili, te da je to sada preglednije, u okviru nove metodologije, koja predviđa šest klastera.

Rekao je da kada se zatvore klasteri, što nije lak rad, jer je nova metodologija striktna i restrikvitina, dobija se pristup fondovima EU.

"Ako uzmete konkurenciju i rast kao klaster, mi smo otvorili najveći broj poglavlja. Samo tri nismo, a šest jesmo. Tu odlično stojimo. Ukoliko ste to završisli iz čitave te oblasti mogli bi da u tom delu pripadamo Evropi, imali bi mogućnost korišćenja fondova kao i članice. To je velika motivacija za sve nas da to radimo", objasnio je Vučić.

Ukazao je da postoji tranzicioni period za slobodno kretanje radne snage, što je za nas veoma bitno, jer bi potpuna sloboda dobijanja radnih dozvola bila trenutno opasna za nas.

Ponovio je da, kada se određene stvari završe, prema novoj metodologiji, možete da se posvetite sledećem klasteru, a ljudi bi već imali koristi.

Konačne odluke u narednom periodu 

On je rekao da sada nema svih parametara, te da će se nastaviti proučavanje nove metodologiji, a konačne odluke biće donete u narednom periodu. 

Varhelji mu je, kaže, predstavio prvi deo nove metodologije, o kojoj se govori u poslednje vreme u Srbiji, ali i u Briselu.

"Želim da izrazim zadovoljstvo i napornim radom Evropske komisije, i njegovim ličnim, kao i onim što sada možemo da vidimo u okviru nove metodologije", rekao je Vučić.

Ukazao je da Srbija mora da radi na fundamentalnim poglavljima, među kojima su poglavlje 23 i 24, koja se tiču vladavine prava.

Preneo je da je sa evropskim komesarom razgovarao i o balkanskoj incijativi "Mini Šengena", koji se tiče slobodnog protoka robe, ljudi, kapitala i usluga u ovom regionu.

"Izneo sam ideju da bi Srbija želela sa nekim članicama EU da postane deo Šengen sporazuma, jer smatramo da bi to bilo od ogromnog značaja za našu zemlju da imamo otvorene granice prema Evropi, a mislimo da Srbija može u bezbednosnom i sigurnosnom smislu da garantuje važan uticaj u obezbeđivanju sigurnosti", naglasio je on.

Vučić je istakao da su to ideje o kojima treba da se razgovara u EU, kako bi videli šta od toga oni žele i šta mi možemo.

"Mi smo veoma zahvalni načelima na kojima svoju politiku prema Balkanu zasniva Evropska komisija. Verujem da će se nastaviti proces evropskih integracija. Mi smo životno zainetersovani i to je za nas od posebnog strateškog značaja", naglasio je on.

"Skoro da možemo da kažemo da imamo svog komesara" 

U ekonomiji, preneo je, Srbija je dosta napredovala, i, kako je dodao, "čini se da već možemo bar sa siromašnijim članicama EU da nekakvu vrstu koraka držimo i održavamo".

Ukazao je, kada se pogleda koliku podršku su neke zemlje članice na sličnom nivou dobile od EU, a pojedine su dobile 20 puta više novca, ali su članice, možemo samo da im zavidimo na tome i raditi naš posao da što pre budemo i mi deo Unije.

Govoreći o Varheljiju, ukazao je da se radi o našem "komšiji", koji je nama najbliži jer je iz Segedina, i da je reč o izuzetnom čoveku koji će razumeti potrebe celog regiona, a posebno nas iz Srbije.

Vučić je rekao da skoro pa da možemo da kažemo da imamo svog komesara, što ne znači da će bilo ko da nam gleda kroz proste, jer se radi o procesu koje vode sve države članice.

Kazao je da je mnogo naučio o procedurama EU od Varheljija, za kojeg kaže da je posebno srećan što se radi o energičnom, dinamičnom čoveku, veoma marljivom i posvećenom.

"Želim da izrazim lično zadovljstvo što je Varhelji dobio ovaj resor", zaključio je on.

Proširenje na Zapadni Balkan geopolitički prioritet EU

Oliver Varhelji izjavio je da je njegov cilj da bar jedna zemlja na Zapadnom Balkanu tokom njegovog mandata postane spremna za ulazak u Evropsku uniju.

Istakao je da je i posle objavljivanja nove metodologije procesa pristupanja, proširenje EU na Zapadni Balkan geopolitički prioritet.

"Geopolitika počinje u našem susedstvu u srcu Evrope, na Zapadnom Balkanu. Dobro je što sam ovde (u Beogradu) jer želim da osnažim naše poruke i naše veze sa zemljama na Balkanu, posebno sa onima koje su već u procesu pregovaranja u pristupanju, jer postoji napredak, a ja želim da ga ubrzam, radeći zajedno sa Srbijom", rekao je Varhelji.

On je rekao da je njegov cilj da do kraja mandata, u naredne četiri i po godine, makar jedna zemlja iz regiona Zapadnog Balkana, bude spremna za pristupanje.

"Na tome radim, to je moja misija za naredne četiri i po godine i nadam se da ću u Srbiji za to imati puno partnerstvo", rekao je Varhelji.

Četiri principa za osvežavanje procesa 

Navodeći da konferencija nije mesto za iznošenje detalja o metodologiji pregovora o pristupanju, rekao je da postoje četiri principa na osnovu kojih je EK želela da osveži proces koji će, kaže, dati jasan pravac kuda treba da se ide kad je reč o proširenju.

Prvi je, navodi, kredibilitet, kako bi zemlje EU bile bolje upoznate i uzele u većoj meri u obzir proširenje na Zapadni Balkan, ali i da bi proces bio predvidljiviji ne samo za zemlje članice, već i za zemlje koje žele da pristupe EU.

"Kad se postigne rezultat treba svi to da prepoznamo, kao i da se kad nema napretka ili ima nazadovanja treba da idemo korak unazad", rekao je Varhelji.

Ističe da proces proširenja nije data perspektiva "zdravo za gotovo" već da svi moraju da rade na tome – i on kao komesar i Srbija i svaka zemlja koja želi da se pridruži EU.

On je rekao da su klasteri, odnosno grupisana poglavlja, ideja koja bi trebalo da pruži širu perspektivu, kako se problemi ne bi seckali na sitne deliće.

Rekao je da je drugi element plana, koji će uskoro biti objavljen, otvaranje pregovra EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Treba da se radi na ažuriranju izveštaja za te dve zemlje, kako bismo dobili "zeleno svetlo" za otvaranje poglavlja do Samita EU – Zapadni Balkan u Zagrebu.

Treći stub, prema njegovim rečima, je nova strategija ekonomskog razvoja i investicija za ceo region, kako bi se znatno ubrzale i približile ekonomije Zapadnog Balkana EU.

"Da pomognemo zemljama da stvore tržišnu ekonomiju koja je otporna, funkcionalna, da ih podignemo na viši nivo, stvorimo privredni rast, otvaranje radnih mesta, jer ovaj region ima ogroman potencijal i treba zajedno da radimo", rekao je Varhelji.

Ukidanje taksi – prvi korak ka dijalogu

Oliver Varhelji je rekao da su za ceo region "odnosi između Srbije i Kosova ključno pitanje".

"Svi gledamo u obe zemlje, kako bi one mogle da dođu do dugoročno mirnog rešenja, ali to ne može samo od sebe da se dogodi", rekao je Varhelji i dodao da je zato potreban dogovor.

Tako je odgovorio na opasku novinara da se stiče utisak da, ma šta Srbija uradila u evrpskim integracijama, da to nema veze dok se ne dogovori nešto sa Kosovom i da tek onda evrpski put ide brže.

Varhelji je rekao da Priština treba da ukine takse, što je, kaže, prvi korak za obnovu razgovora.

Poručio je da je spreman da pomogne koliko kod je to moguće, ali da je svestan da je to jako osetljiva stvar i da je zato vrlo oprezan po tom pitanju.

"Dve zemlje treba da sednu zajedno i prvi korak koji Kosovo mora da napravi je da ukine takse", poručio je on i dodao da bez toga teško da može doći ili je čak i nemoguće da se obnove razgovori.

"Beograd se ponašao ozbiljno i odgovorno"

Aleksandar Vučić je na konferenciji rekao da se nada da razgovori Beograda i Prištine mogu da budu razgovori odgovornih ljudi.

Istakao je da su za to uvek potrebne dve strane, a Beograd se, podseća, do sada uvek ponašao ozbiljno i odgovorno.

"Ja sam surovi realista i veoma pragmatičan. Ne očekujem ništa, nadam se da možemo da imamo ozbiljne razgovore odgovornih ljudi, ali za to su uvek potrebne dve strane", rekao je Vučić, upitan očekuje li da će sa Aljbinom Kurtijem imati bolju saradnju nego sa prethodnim premijerom u Prištini.

Vučić je istakao da se Beograd ponašao ozbiljno i odgovorno u prethodnom periodu, te da nije siguran ni da su se svi, čak i u Evropi, ponašali na taj način, a naročito nije albanska strana, koja, podsetio je, jednu obavezu iz Briselskog sporazuma nije sprovela u delo.

"Nadam se da će bolje razumeti koliko sporazuma imamo, jer sam čuo da je novoimenovani premijer u Prištini rekao da imamo 33 sporazuma. Želim da ga obavestim da imamo 48 sporazuma, da bar čovek zna koliko sporazuma imamo, jer ako se već spremate za razgovore, da to znate...", rekao je Vučić.

Važno očuvati mir i stabilnost 

On je istakao da je važno da se razgovara i da se, pre svega, očuvaju mir i stabilnost, a zatim da se pokuša da se dođe do nekog rešenja.

"Iako znam da bi ljudi voleli da čuju lošu reč o nekome i to izvuku kao naslov, ne želim to da kažem. Nama otvaranje granica prema Evropi i u regionu znači mnogo, za razvoj ekonomije, ali i u svakom smislu", rekao je Vučić.

"Zamislite da iz Srbije, bez bilo kakvih granica idete u bilo koju evropsku zemlju, da to uspemo da ostvarimo za dve, tri, četiri godine.. To je fantastičan uspeh", dodao je predsednik Srbije.

Time bi se, podvukao je, ljudi osećali potpuno slobodno, a i rezultate bismo mogli konačno da vrednujemo na najbolji mogući način.

Vučić je istakao da veruje u ragzovore, kao i u četiri velike slobode – protoka robe, kapitala, usluga i ljudi.

"Ne očekujem ništa, a nadam se da će to biti dozvoljeno srpskim proizvodima posle godnu i tri-četiri meseca od kada je prekinuta trgovina sa centralnom Srbijom", rekao je Vučić.

Istakao je da iz centralne Srbije nismo mogli da otpremimo robu i izgubili smo 500 miliona evra.

"A, da vam ne kažem koliko su izgubili Srbi na KiM, a koliko su tek izgubili Albanci na KiM, jer su tu robu ili sličnog kvaliteta negde morali skuplje da nabavljaju, negde da švercovano...", rekao je Vučić.