Završena rasprava o setu finansijskih sporazuma

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević obrazložio je set finansijskih sporazuma koji su se nalazili pred poslanicima, među kojima je davanje garancija po zaduženju JP "Srbijagas" za izgradnju gasovoda Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin.

Đorđević je naveo da je za izgradnju gasovoda obezbeđen kredit kod Banke Inteza od šesnaest miliona evra i kod Rajfajzen banke od četiri miliona evra.

Dodao je da Srbija ulazi u period održivosti javnih finansija.

"Rasprava o završnim računima nije samo dobra praksa već i obaveza vlade. Konačno omogućavamo da u Srbiji započne period potpune transprantnosti", rekao je Đorđević, navodeći da je period od 2002. do 2018. godine obeležen velikim fluktuacijama na polju javnih finansija.

Prema njegovim rečima, 2002. ostvaren je budžetski deficit od 40,3 milijarde dinara, 2003. deficit je bio 42,9 milijarde dinara, 2004. 22,1 milijardu dinara, da bi 2005. bio zabeležen suficit od 40,9 milijardi dinara.

Đorđević kaže da je 2006. zabeležen suficit od 96,6 milijardi dinara, 2007. je bio 13,2 milijarde dinara, da bi 2008. budžetski deficit bio 40,5 milijardi dinara. Period narednih godina obeležava tendencija rasta deficita, rekao je Ðorđević i dodao da je 2009. deficit bio 86,5 miliajrdi dinara

Prema njegovim rečima, u 2010. fiskalni deficit je bio 105 milijardi dinara, u 2011. je bio 135,9 mlrd dinara, da bi na kraju 2012 deficit bio 196,4 milijardi dinara.

Od 2013. deficit pada, najpre na 173,8 miliardi dinara, 2014. je bio 174,3 miliarde dinara, a 2015. je u cilju prevazliazenja izazova programa fiskalne konsolidacije napravljen aranžman iz predostražnosti sa MMF-om koji je uspešno okončcan u februaru 2018, a da ta sredstva nisu korišćena.

Đorđević je rekao da se od 2017. ostvaruje višak u drzavnoj kasi od 35,5 milijardi dinara, da bi 2018. suficit bio 32,9 milijardi dinara. Ocenjuje da je pozitivan saldo u kasi rezultat domaćinskog upravljanja javnim finansijama.

Poslanici su pozitivno ocenili što posle 17 godina može da se vidi kako su se trošila sredstva građana.

Poslanik SRS-a Milorad Mirčić rekao je da neće da krije da mu je drago što su konačno završni računi pred poslanicima, navodeći da radikali na tome insistiraju još od 2016.godine.

"Skupština nije raspravljala o tome na koji način su se trošila sredstva, a mi iz SRS-a smo uvek govorili da nema razloga da se to krije", rekao je Mirčić.

Poslanik SDPS-a Milorad Mijatović ističe da se u završnim računima može videti šta se dešavalo u privredi zemlje, da oni takođe daju konačnu informaciju o prihodima, rashodima..

"To je pravi zlatni rudnik informacija koje govore o jednom vremenu i ozbiljnosti države", rekao je Mijatović.

Poslanik SPS-a Miletić Mihajlović ocenjuje da je stavljanjem na dnevni red završnih računa napravljen značajan korak ka upravljanju javnim finansijama.

"U prethodnih 18 godina iz završnih računa se vide trendovi, ali i posledice neodgovornih upravljača budžetom. Odgovornost za vođenje države danas je drugačija i kada su u pitanju privredni rast i državne finansije", rekao je Mihajlović.

Istakao je da računi pokazuju da ekonomija u poslednjih sedam godina raste, navodeći da su prihodi 2002. bili 2,8 miliajrde evra, a 2018. oko deset milijardi evra.

Poslanica SNS-a Aleksandra Tomić ukazala je da od 2002. nijedna vlast nije smogla snage da prikaže građanima Srbije kako se trošio novac.

Navela je da je bilo trenutaka kada nisu mogle da se isplate plate i penzije, ističući da su ekonomske reforme morale da se preduzmu tada da bismo danas razgovarali o izgradnji infrastrukture i novon investicionom programu.

Poslanici će sutra nastaviti raspravu o završnim računima.