Treba li Višegradska grupa da bude uzor malom Šengenu

Od neformalne, do vrlo uticajne grupacije unutar Unije ľ da je tako videlo se i pri glasanju za novu Evropsku komisiju.

Presudio je glas Višegradske grupe koja deluje skoro tri decenije jer su Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska na vreme sagledale kako funkcionišu briselske institucije.

"Oni su prvi devedesetih godina, kad je krenula tranzicija, shvatili da, bez obzira na to što su se Slovačka i Češka razišle, te zemlje koje su geografski bliske i dele kulturna, politička i ekonomska pitanja, moraju da nađu način da sarađuju i da rešavaju svoje probleme", ističe Miša Đurković sa Instituta za evropske studije.

Kaže da je taj forum vremenom dobijao sve više na političkom značaju.

Da li će tako biti sa malim Šengenom ili sa kvadriteralom Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije?

Veza je mnogo – od brige o migrantima do odliva stanovništva, gasa.

"Između Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije nema toliko političkih razlika, imamo zajedničke političke ciljeve i tu bi eventualno mogli da imamo čvršću političku saradnju, a što se tiče ovog dela sa Albancima, to je već problematično", kaže Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

Ističe da i Grčka i Bugarska i Rumunija podržavaju evropski put Srbije i razumeju da je veoma značajno da se Srbija što pre uključi u Evropsku uniju.

Regionalne saradnje nikad dosta

Iz iskustava nordijskih i zemalja Beneluksa, moglo bi mnogo da se nauči, pre svega u sferi otvaranja granica za protok robe i ljudi. 

"Treba da se fokusiramo na ono što se zove Zapadni Balkan i tu Srbija kao glavna zemlja ima vodeću ulogu. Trebalo bi da se mali Šengen proširi na još dve zemlje i jednu teritoriju, na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i u perspektivi na Kosovo", smatra Suzana Gubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Regionalna saradnja jedan je od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, na koju smo se obavezali i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.