Rojters: Srbija pritisnuta između Rusije i Zapada

Francuski predsednik Emanuel Makron od oktobra je doveo u pitanje efikasnost NATO-a, stavio na pauzu proces proširenja EU i pozvao na "novi strateški odnos" sa Rusijom, piše Rojters.

Kako ocenjuje britanska agencija, mnoge zemlje imaju interes da pruže punu pažnju Makronovom diplomatskom stilu "razmrdavanja stvari", ali malo će njih osetiti njegove reči konkretnije od Srbije.

Za Beograd, svako povlačenje EU ili NATO-a  moglo bi da pruži prostor Rusiji da popuni taj prostor imajući u vidu bliske političke, vojne i ekonomske veze Moskve i Srbije.

Rojters smatra da bi to trebalo da bude razlog za brigu lidera NATO-a koji će se sledeće nedelje okupiti u Brtaniji kako bi razmotrili budućnost alijanse "pošto se Balkan poput Baltika može smatrati pregradom protiv uticaja Moskve".

Saradnik u Atlantskom savetu i stručnjak za ruski uticaj Dimitar Bačev kaže da ono što brine EU nije Rusija sam po sebi već, kako tvrdi, "okolnosti koje omogućavaju Moskvi da utiče na razvoj događaja – nedostatak vladavine prava, korupcija".

Agencija podseća i na obaveštajnu aferu u Srbiji koju navodi kao "poslednji primer navodnog mešanja" i prenosi izjavu neimenovanog NATO zvaničnika da Alijansa radi na promociji stabilnosti, bezbednosti i saradnje na Zapadnom Balkanu.

"Svako spoljno mešanje u unutrašnje demokratske procese je neprihvatljivo. Pozivamo Rusiju da učini to isto", naveo je zvaničnik NATO-a.

Britanska agencija ocenjuje da Srbija iako je u procesu pristupanja EU već oseća negativne posledice Makronove odluke da odbije da se sa Albanijom i Severnom Makedonijom otpočnu pregovori za pridruživanje Uniji.

Bivši diplomata i član Beogradskog centra za spoljnu politiku Milan Karagaća ne misli da Rusija ima plan da strateški iskoristi Srbiju ali je vidi kao "pijuna Moskve u njenoj velikoj igri sa Zapadom".

Agencija navodi da je zadatak Srbije je da ostane u dobrim odnosima sa Rusijom i ubedi Brisel da čini sve što je potrebno da postane član EU i ostane vojno neutralna.

Zvaničnik Vlade Srbije koji je želeo da ostane anoniman poručuje da Beograd želi da očuva ravnotežu između Rusije i Zapada.

"Nijedna zemlja ni međunarodna organizacija ne može da tvrdi da nas ima pod svojim uticajem", ističe taj zvaničnik. 

Iako, kako naglašava Rojters, Rusija nema mogućnosti da parira Kini i Zapadu u investicijama i novčanim sredstvima, kao veliki adut ima gasovod "Turski tok".

Podseća da taj gasovod snabdeva evropske potrošače zaobilazeći Ukrajinu i da bi trebalo da ide preko Bugarske i Srbije pre nego što cevi stignu do Mađarske i dalje do Austrije i Nemačke.

"To Srbiju čini ključnom karikom u 'Turskom toku', sličnoj ulozi u kojoj je u snabdevanju gasa Evropom bila Ukrajina pre početka sukoba sa Rusijom", zaključuje Rojters u svojoj analizi.