Iskustvo Višegradske grupe - regionalne saradnje nikad dosta

Od neformalne, do vrlo uticajne grupacije unutar Unije. Da je tako videlo se i pri glasanju za novu Evropsku komisiju. Presudio je glas Višegradske grupe - deluje skoro tri decenije, jer su Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska na vreme sagledale kako funkcionišu briselske institucije.

Miša Đurković iz Instituta za evropske studije kaže da je sam taj forum je veoma značajan i zanimljiv na nivou regiona.

"Oni su prvi još 90-tih godina kad je krenula tranzicija shvatili da bez obzira što su se Slovačka i Češka razišle, da prosto te zemlje koje su geografski bliske i dele neke kulturne i politička i ekonomska pitanja moraju da nađu način da sarađuju i da rešavaju svoje probleme. I taj forum koji su oni držali na nekom formalnom nivou za početak je vremenom dobijao sve više na političkom značaju", rekao je Đurković.

Da li će tako biti sa "malim Šengenom" ili sa kvadriteralom Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije. Veza je mnogo od brige o migrantima do odliva stanovništva, gasa...

"Sve balkanske zemlje, bez obzira na to da li su članice EU ili nisu, gostujuće zemlje plus Kipar, u tom formatu je veoma dobra saradnja jer se promoviše multilateralizam. Naravno najaktivniji deo naše diplomatije jeste Prespanski sporazum, kojim je poslata poruka da je moguće da se reše sukobi u regionu kroz dijalog i diplomatiju", kaže Jorgos Katrogalis, bivši ministar spoljnih poslova Grčke. 

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da između naše zemlje, Grčke, Bugarske i Rumunije nema toliko političkih razlika.

"Tu bi eventualno mogli da imamo čvršću političku saradnju, što se tiče ovog dela sa Albancima, tu je manje-više problematično", istakao je Zečević.

Regionalne saradnje nikad dosta, iz iskustava nordijskih i zemalja Beneluksa, moglo bi mnogo da se nauči, pre svega u sferi otvaranja granica za protok robe i ljudi.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da treba da se fokusiramo na ono što se zove Zapadni Balkan i tu je sada vodeća uloga Srbije kao glavne zemlje na Zapadnom Balkanu.

"Trebalo bi da se ovaj mali Šengen proširi i na još dve zemlje i jednu teritoriju, na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i u perspektivi na Kosovo", kaže ona.

Regionalna saradnja jedan je od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, na koju smo se obavezali i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.