O specijalnom izaslaniku EU za Zapadni Balkan odlučivaće Borel

Iako se u Briselu već izvesno vreme mogu čuti nagađanja da bi EU mogla da imenuje specijalog izlaslanika koji će se baviti isključivo Zapadnim Balkanom, prva zvanična potvrda da se o tome razgovara stigla je iz kabineta šefa diplomatije Slovačke Miroslava Lajčaka.

I dok Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke, za Tanjug, ističe da bi to bila "dobrodošla funkcija" koja bi poslala "pozitivan signal" o angažovanju EU na Zapadnom Balkanu, u diplomatskim izvorima EU navode da i sam Miroslav Lajčak ima ambicije da se prihvati tog posla.

Dodaje se da je Lajčak o tome već razgovarao sa ministrima za spoljne poslove okupljenim u Savetu EU, izrazivši svoju zainteresovanost za tu poziciju.

U evropskim diplomatskim izvorima ocenjuju da Lajčak, kao nekadašnji ambasador u Beogradu, Tirani i Skoplju, ali i kao Visoki predstavnik za BiH, ima potrebno znanje i iskustvo o regionu.

Napominje se da on ispunjava i kriterijum da na mesto Specijalnog izaslanika EU za Zapadni Balkan treba postaviti političara "visokog profila" koji ima odgovarajući "autoritet u regionu".

Sa druge strane, u Briselu se postavlja pitanje da li bi bilo prihvatljivo da se i na poziciji šefa diplomatije EU i specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, nađu zvaničnici koji dolaze iz zemlja koje ne prizanju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Pored Miroslava Lajčaka, kao mogući kandidat za poziciju Specijalnog izaslanika EU za Zapadni Balkna pominjala se i direktorka za Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelina Ajnhorst.

U Evropskoj službi za spoljne poslove kažu za Tanjug da će Ajnhorst nastaviti da obavlja svoju dosadašnju funkciju, što već "podrazumeva" pomoć šefu diplomatije EU u angažovanju na Zapadnom Balkanu i konkretno u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine.

Borel želi da se angažuje u regionu 

Budući šef diplomatije EU Žozep Borel, koji na tu funkciju treba da stupi 1. decembra, nije se izjašnjavo o eventualnoj nameri da imenuje izaslanika za Zapadni Balkan.

Borel je predstavljajući svoje planove u okviru spoljne i bezbednosne politike EU za narednih pet godina jasno stavio do znanja da želi da se lično angažuje u regionu, konkretno na dijalogu Beograda i Prištine.

On je poručio da EU ne može biti "geostrateška sila", ukoliko prvo ne reši problem u svom naposrednom okruženju.

U odlazećoj Evropskoj komisiji podsećaju da je šef diplomatije EU po mandatu dobijenom od UN jedini nadležan je za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine.

Portparolka Komisije Maja Kocijančič kaže da će EU i dalje biti posvećena integraciji celog Zapadnog Balkana.

"Iskoristićemo sva moguća sredstva da na tom putu napredujemo, blisko sarađujući sa regionom, zemljama članicama i globalnim partnerima", zaključila je Kocijančič.

U Evropskoj komsiji dodaju da je EU i ranije imenovala specijalne izaslanike i to uglavnom za "krizna područja i situacije".