Šta piše u novom izveštaju EK o stanju vladavine prava u Srbiji

"U nekim oblastima Srbija je postigla napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama, dok se u drugim suočava sa ozbiljnim kašenjima. Postoje oblasti u kojima rezultati počinju da se primećuju, dok u drugima još nema opipljivih rezultata", ocenjuje Evropska komisija u izveštaju koji je prošle nedelje uputila zemljama članicama.

Evropska komisija dva puta godišnje izveštava o napretku u poglavljima 23 i 24, a ovi izveštaji imaju odlučujuću ulogu u odlukama o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja.

EK navodi da je proces ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa trenutno "na čekanju", od kada je Vlada u novembru 2018. podnela inicijativu Narodnoj skupštini za izmenu Ustava.

"Srpske vlasti najavile su da se sledeći korak, glasanje na plenaroj sednici Skupštine, očekuje posle parlamentarnih izbora na proleće 2020. godine", navodi izveštaj i podseća da je Venecijanska komisija ocenila da Vladin predlog izmena Ustava sledi njene preporuke.

"Zvaničnici nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese"

Dok su ustavne promene na čekanju, Komisija ocenjuje da "sadašnji ustavni i zakonski okvir i dalje ostavlja prostor za neprimeren politički uticaj na pravosuđe."

"Vladini zvaničnici, nekad i na najvišem nivou, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese, kao i pojedinačne sudije i tužioce. Kampanje u tabloidima usmeravane su na članove pravosuđa poznate po kritičkim stavovima o reformi pravosuđa. Pravilnik o ponašanju za članove parlamenta i Vlade o granicama dozvoljenog u komentarisanju sudskih odluka i postupaka ne predviđe nikakve sankcije, a Srbija tek treba da pruži informacije o njegovoj primeni", navodi se u izveštaju.

Govoreći o efikasnosti sudova, izveštaj Komisije navodi da podaci za prvu polovinu 2019. godine pokazuju da se nastavlja trend smanjivanja broja dugih suđenja, starijih od dve godine.

Evropska komisija ocenjuje da postoji ozbiljno kašnjenje u koordinaciji antikorupcijskih politika, izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i u usvajanju izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u odnosu na ranije postavljene rokove.

"Zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja protiv novinara"

Ocenjujući rad na Medijskoj strategiji, Komisija navodi da je Radna grupa koju je ponovo sazvala predsednica Vlade u septembru 2019, dovršila rad na nacrtu na "konsenzualan i transparentan" način.

"U celini, od kada je u proleće 2018. godine predsednica Vlade ponovo pokrenula proces, rad je bio inkluzivan i transparentan, ali medijska udruženja primećuju, međutim, da raniji nacrt koji je upućen Evropskoj komisiji u maju 2019. godine nije odobrila Radna grupa", ističe se u izveštaju.

"Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, posebno na lokalnom nivou", ocenjuje Evropska komisija i dodaje da je "politički i ekonomski uticaj na medije i dalje razlog za brigu".

Nezavisnost REM-a treba da bude ojačana omogućavanjem da štiti medijski pluralizam i da ostvaruje svoje zadatke u odnosu na programske promene koje narušavaju programski sadržaj koji je predviđen dozvolama za emitovanje, kao i davanjem ovlašćenja za izdavanje srazmernih novčanih kazni, navodi izveštaj.

Pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama

U delu izveštaja o poglavlju 24, navodi se da postoje pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama, uključujući i primenu procedura za azil koje su u skladu sa evropskim standardima, borbi protiv sajber kriminala, trgovine ljudima, pranja novca.

"Sve navedeno trebalo bi da kao rezultat donese bolji učinak u borbi protiv organizovanog kriminala, proaktivniji pristup u finansijskim istragama i konfiskovanju nelegalno stečenih sredstava", ocenjuje Komisija.

Rasprava o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom u svetlu izveštaja Evropske komisije počeće ove nedelje, na nivou radnih grupa za proširenje EU. Srbija trenutno ima četiri poglavlja tehnički spremna za otvaranje, a diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da je realno da u decembru budu otvorena dva ili jedno poglavlje.

Najbolje šanse da bude otvoreno ima poglavlje 4 o slobodnom kretanju kapitala, kao i poglavlje 2 o slobodnom kretanju radnika, dok su u proceduri odlučivanja i poglavlje 21 o transevropskim mrežama i poglavlje 14 o politici saobraćaja, prenose izvori u Briselu.