Federika Mogerini – mnogo htela, mnogo započela

Oproštajna večera lidera zemalja Zapadnog Balkana sa šeficom evropske diplomatije - tokom svih prethodnih pet godina nisu se sreli u tako opuštenoj atmosferi.

Ipak, čini se da je to protokolarna ljubaznost za rastanak, bez teških tema.

Kada je pre pet godina imenovana za visoku predstavnicu za spoljnu politiku, Federika Mogerini, tada ministarka spoljnih poslova Italije sa vrlo malo iskustva u visokoj međunarodnoj politici, rekla je da pripada generaciji koja je ostvarila svoj evropski san i da neće dozvoliti da se on pretvori u košmar.

Ipak, upućeni kažu da ona nije bila dorasla toj finkciji.

"Ona je visoka predstavnica samo jer tadašnji premijer Italije Mateo Renci nije dopustio da njegov arhineprijatelj Masimo D'Alema to bude", ocenjuje dopisnik Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić.

Ipak, i sam Mateo Renci, koji je, kao tadašnji premijer Italije, najviše i lobirao za Mogerinijevu, ocenio je njen rad – nulom. Pitanje je, međutim, koliko je ona uopšte mogla i da učini. Odnosno - koliko je za funkciju visokog predstavnika važna politička ličnost, a koliko sam mehanizam Unije.

S druge strane, Mogerinijevoj ni prilike nisu išle naruku, jer je malo ko u Evropi predvideo Trampa u Beloj kući.

Ali – da li je mogla da učini više u pregovorima Beograda i Prištine?

Od svoje prethodnice Ketrin Ešton nasledila je potpisan sporazum Beograda i Prištine. Mogerinijeva je dijalog podigla na nivo predsednika, ali zato nasledniku ostavlja potpuni prekid - zbog taksi koje je uvela Priština.

"Briselki sporazum, koji je njen legat, postao je otirač za administraciju u Prištini i to je, evo, šest godina mrtvo slovo, nije sproveden krucijalni deo, a to je formiranje zajednice srpskih opština i neshvatljivo je da ni Federika Mogerini ni administracija u Briselu nisu mogli da nateraju Prištinu da primeni ono što je potpisala", ocenjuje Milan Babović, zamenik glavnog urednika Večernjih novosti.

"Ukoliko posmatrate izveštaje Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 2015. do danas, do decembra 2018. godine, uporno se ponavlja da je naša strana zahtevala da Brisel pritisne Prištinu da primeni dogovoreno, s druge strane - na delu je olakšani dijalog, tako da njena uloga i nije takva da natera nekog, već da pruži neku vrstu usluga da se dijalog odvija", kaže asistent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić.

Dopisnik Nedeljnika iz Rima smatra da je Federika Mogerini napravila jednu početnu grešku.

"To je bilo da traži konačno rešenje za status Kosova i kad neko pođe od te pozicije - u startu se zna da neće daleko stići", smatra Pantelić.

Predviđa da će se naslednik Federike Mogerini Žozep Borelj ponašati sasvim drugačije i da će on odnos EU prema Beogradu i Prištini zaokrenuti za 180 stepeni.

Borelj, smatra Pantelić, siguno neće tražiti konačno rešenje; on će se držati "politke malih koraka" – najpre da se normalizuju odnosi, pa tek onda da se traži neko konačno rešenje.

Novoimenovani šef diplomatije EU, Katalonac koji je za celovitu Španiju i nekadašnji ministar zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova, već je ocenio da je postojeće stanje neodrživo i da dijalog Beograda i Prištine predugo traje.

"On ima iskustvo, mada bi neki rekli da su njegove godine, a ima ih preko 70, prepreka. Mislim da će EU pod njegovim mandatom visokog predstavnika zauzeti odlučniju poziciju, a po listi pririteta vidi se da mu je na vrhu Zapadni Balkan", kaže Dašić.

"Borelj mora da izražava stav svih u EU i to što dolazi iz Španije, iz manjine zemalja koje ne priznaju Kosovo, znači da će tražiti nekog da bi se ostvario kontrabalans i da bi svoju poziciju učinio verodostojnom", kaže Pantelić.

Zato on isključuje mogućnost da izaslanik za pregovore Beograda i Prištine koga bi imenovao Borelj bude Miroslav Lajčak, jer, iako poznaje prilike, i Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala nezavisnot Kosova.

"Paradoksalno, ja mislim da će njemu biti teže na ovoj poziciji nego Federiki Mogerini, jer vidimo jednu nervozu i nestrpljivost Vašingtona koji želi da zatvori kosovsko poglavlje, u kratkom roku ste imali dva izaslanika, onda imate ambiciju francuskog lidera Makrona da se uključi, kao i ambicije nemačke kancelarke Angele Merkel", smatra Babović.

Borelj je najavio da će prvo posetiti Prištinu, jer Srbiju, kako je rekao, dobro poznaje.
Zapadni Balkan svakako će biti njegov prioritet. Isto je govorila i Federika Mogerini. Ipak, veliki planovi sveli su se na jednu oproštajnu večeru na kojoj su se okupili lideri Zapadnog Balkana, istina - u dobrom raspoloženju.