Klačar o izbornom procesu: Višeslojni problemi ne mogu se rešiti za šest meseci

Bojan Klačar je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da su neke teme u dijalogu ostale nerazjašnjene, jer je deo opozicije u jednom momentu napustio razgovore na Fakultetu političkih nauka.

"Čini se da je ovo u ovom momentu mera koja je mogla da se usvoji, dakle mera iza koje je mogla da stane prevashodno vladajuća stranka kao neko ko je donosilac odluka u ovom momentu. One su važne, one predstavljaju prvi i važan korak u procesu unapređenja izbornih uslova, s tim što ne možemo da očekujemo da se neki višeslojni problemi koji su godinama postojali kod nas reše za šest meseci", naveo je Klačar.

Ukazao je da je zbog toga bilo važno rešiti neke urgentne stvari. "Nakon izbora, i to je ono što to bile najave SNS-a, nastaviće se neka vrsta dijaloga kako bi se otvorila ona pitanja koja u ovom dijalogu uopšte nisu bila otvorena", dodao je Klačar.

Na pitanje koje teme treba ostaviti za posle izbora i za koje smo teme zakasnili, Klačar kaže da su preskočene sve one teme koje su značile suštinske i sistemske promene zakona.

"Prosto nije bilo nikakve šanse da se one promene, niti bi to bilo dobro u nekom momentu zato što bismo menjali krupna pravila igre u izbornoj godini", objasnio je Klačar.

Istakao je da se tu misli na promene koje se odnose na sastav, strukturu i status Republičke izborne komisije, moguće promene u izbornom sistemu, eventualne krupne promene u finansiranju političkih aktivnosti i eventualne krupne promene u načinu funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije.

Najznačajnije mere - funkcionerska kampanja i obuka biračkih odbora

Odgovarajući na pitanje od koje mere koja je predložena ima najveća očekivanja, Klačar kaže da je nezahvalno izdvojiti neku od mera, jer ih ima dosta i pokrivaju različite oblasti.

"Izdvojio bih dve grupe mera – prvu koja se odnosu na funkcionersku kampanju zato što je ona za građane najvidljivija. To je ono na šta su građani najčešće imali primedbi, na šta je i opozicija najčešće imala primedbi", dodao je Klačar.

Smatra da je tu poslata snažna poruka vladajuće stranke da te stvari ne bi smele u budućnosti da se dešavaju. "Sa druge strane to je nama dalo jedan jak alat da to pratimo i da vidimo da li političari stoje iza onoga što su obećali", rekao je Klačar.

Ukazao je da je druga grupa mera koju bi izdvojio na neki način ispod radara za širu javnost, ali da su izuzetno važne – to su obuke ljude u biračkim odborima.

"Mi nismo imali kvalitetan program obuka do sada. Videćemo koliko će sada moći da se urade za jedno kratko vreme, ali ukoliko se ostvari scenario da predsednici i zamenici biračkih odbora ili kompletan stalni sastav biračkih odbora bude obučen trebalo bi da očekujemo jedan kvalitetiji izborni dan nego što smo ga imali u ranijim ciklusima", tvrdi Klačar.

"Nije nerealno da odluke o bojkotu izbora budu povučene"

Prilika da se ponovo razgovara o izbornim pravlima biće uskoro u parlamentu i to uz posredovanje Dejvida Makalistera, a Klačar kaže da će ti razgovori izgledati drugačije, da će imati čvršću i rigidniju formu.

"Naša su očekivanja da će i opozicija u punom obimu biti prisutna na tim sastancma i čini se zapravo da bi ishod tih sastanaka mogao da znači još jedno pomeranje napred kada je reč o unapređenju izbornih uslova i očekivanja su da bi to značilo da ćemo mi za mesec ili dva govoriti o nekim novim merama koje će biti usvojene od strane ili Vlade ili nadležnih institucija", rekao je Klačar.

Na pitanje mogu li odluke o bojkotu izbora koje su već donete biti povučene, Klačar ističe da to nije nerealno iako se za jedan deo opozicije čini da čvrsto stoji iza odluke o bojkotu.

"Gledano iz ugla političkog analitičara negde je opozicija možda već u startu napravila grešku u koracima time što je definisala rokove sama za sebe, na neki način limitirajući svoju manevarsku poziciju i sada se čini pokušava naći način kako da se bude deo tih pregovora i kao da se iz tih pregovora izađe, a da ne budu u problemu njihovih birača ali ni oni kao stranke", rekao je Klačar.

Smatra da će oni još jednom da razmotre odluku oko učešća na izborima iako mu se čini da je deo opozicije prilično odlučan u namerama da bojkotuje izbore.

Koje izmene donosi Zakon o političkim strankama

U međuvremenu, javnost je saznala šta piše u Zakonu o političkim strankama koji će uskoro pred Vladu, a Klačar ističe da je tu nekoliko stvari važno – od želje da se reguliše status stranaka nacionalnih manjina što podrazumeva da one u nazivu moraju imati naziv nacionalne manjine koju predstvaljaju.

"Iako to u praksi može da izazove ozbiljnije probleme, mi smo tu kao organizacija civilnog društva sugerisali određene korekcije jer bi to značilo da neke stranke koje postoje 30 godina pod jednim imenom sada moraju da promene ime gubeći na taj način svoj brend", obajsnio je Klačar.

Pored toga, mera o kojoj se najviše govorilo je da stranka koja u dva izborna ciklusa ne izađe na izbore da se briše.

"To je nešto što ima opravdanje iz eventualno sitna preciziranja šta u slučaju da recimo da jedne izbore bojkotujete, a na drugima nemate resursa da izađete", dodao je Klačar.

Ukazao je da je cilj da se ovim novim merama brojne nejasnoće i brojna neusaglašavanja dodatno regulišu.

"Ono što je ostalo otvoreno pitanje i o čemu se sada nije razgovaralo, videćemo da li će biti to u finalnom predlogu, jeste broj potpisa koji treba da se prikupi, a na koje prevashodno stranke naconalnih manjina imaju ozbiljne primedbe zato što oni moraju da prikupe potpise i za registraciju stranke i za učešće na izborima", ukazao je Klačar.

"Ono što se činio naš razuman predlog od strane Cesida je da ako već postoji taj jedan krupan korak koji mora da se ostvari sakupljanje 10.000 potpisa za registraciju da bi svi ti subjekti koji prikupe potpise za registraciju mogli da budu oslobođeni prikupljanja potpisa u izbornoj kampanji", zaključio je Klačar i dodao da ne očekuje da taj zakon stupi na snagu do sledećih izbora.