Predlozi Transparentnosti Srbija za izborni dijalog

Među predlozima su, tako, izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, zatim izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na razdvajanje javne i političke funkcije, kao i izmene drugih povezanih propisa, u vezi sa krivičnim gonjenjem krivičnih dela koja su u vezi sa nezakonitim finansiranjem kampanje.

TS predlaže da na tim izmenama rade tri posebne radne grupe, u čijem bi, proširenom sastavu, bili i predstavnici političkih stranaka i Agencije za borbu protiv korupcije.

Posebna radna grupa bavila bi se izmenama medijskog zakonodavstva i propisa o državnom i političkom oglašavanju, a pre reformi koje će doći na red nakon usvajanja Medijske strategije.

Skupština bi, smatraju u TS, trebalo da izabere nedostajuće članove u Savetu REM i Odboru Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da organizuje javno slušanje povodom izveštaja Agencije o sprovođenju Nacionalne antikorupcijske strategije i svih izveštaja o finansiranju kampanje i kontroli finansiranja kampanje.

Predlog za REM je preciziranje pravila za postupanje PMU u vezi sa kampanjom, kao i internih pravila postupanja REM u vezi sa monitoringom kampanje.

Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da recizira pravila postupanja u kontroli finansiranja izborne kampanje, uporedo sa izmenom zakonskog okvira i objavljivanje tih pravila.

Navode i da bi nedavna najava formiranja radne grupe Vlade koja će raditi sa ODIHR na daljoj reformi izbornog procesa, ukoliko se u nju uključe i predstavnici drugih državnih organa, kako kažu, "na primeren način", eventualno mogla da ima ulogu koordinatora u sprovođenju reformi, kako bi se poštovali rokovi potrebni da reforme donesu efekat pre početka kampanje za naredne parlamentarne izbore.

TS u saopštenju navodi i probleme u vezi sa finansiranjem kampanje, pa kažu da Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti ni ukupni, ni pojedinačni rashodi izborne kampanje nisu ograničeni ničim, osim raspoloživim budžetom stranaka, koalicija i grupa građana, što povećava nesrazmeru u njihovom predstavljanju.

Takođe, navode da status "grupa građana", nije dosledno uređen, kao i da pravila o kreditima i zajmovima nisu dovoljno precizna, usled čega krajnji izvori finansiranja kampanje ostaju nepoznati i posle objavljivanja izveštaja.

U TS ocenjuju da Zakon daje značajna ovlašćenja Agenciji za borbu protiv korupcije u vezi sa kontrolom finansiranja kampanje, ali ne i obaveze u pogledu vršenja te kontrole, rokova... pa Agencija ne koristi sve svoje nadležnosti.

Ukazuju i da nije dovoljno jasno određena svrha budžetskih izdvajanja za pokriće troškova izborne kampanje, pa se dešava da u nekim slučajevima iznos iz budžeta ne podmiruje ni minimalne troškove predstavljanja, a u nekim drugim - pravo na naknadu daleko premašuje realne troškove, što podstiče lažno prikazivanje troškova.