Rasprava o Zakonu o izvršenju

Ključna novina koju Predlog predviđa je da se na ime komunalnog duga manjeg od 5.000 evra dužniku ne može oduzeti stan ili kuća, a kupci oduzetih stanova ne mogu biti javni izvršitelji.

Na temu da li se izvršitelji bogate na nesreći dužnika ili doprinose budžetu Srbije, ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da su izvršitelji za šest meseci ove godine u budžet Srbije na ime PDV-a uplatili blizu milijardu dinara i istakla da država sada ima veća primanja nego kada je to radio sud.

Kuburovićeva je rekla da su javni izvršitelji uvedeni upravo zato što je država bila na gubitku.

"Bilo je na stotine presuda Evropskog suda za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zbog neostvarenog izvršenja, pa se godišnje plaćalo nekoliko milijardi dinara samo na račun toga, jer sistem izvršenja nije bio efikasan", naglasila je ministarka pravde.

Kuburovićeva je navela da je gotovo 2.000 ljudi, uglavnom pravnika, zaposleno u izvršiteljskim kancelarijama i da izvršitelji plaćaju doprinose za ta lica, koja primaju uredno platu, a plaćaju i PDV za naknade koje ostvare.

"Podsetiću vas, da je dužnik izvršio svoju obavezu dobrodovljno do troškova postupka ne bi ni došlo. Sam je prouzokovao sve troškove koji su nastali, pa da li mislite da poverilac sam treba da snosi troškove izvršnog postupka", upitala je Kuburovićeva.

Dodaje da izvršitelji neće moći da sprovode izvršenja vikendom, već samo radnim danima od sedam do 22 časa.

"Sada smo to promenili upravo vodeći računa o interesima dužnika, tako da to može biti samo svakog radnog dana. Što znači da su subota i nedelja ovim predlogom zakona isključeni od sprovođenja izvršenja", istakla je Kuburovićeva.

Gojković: Potreban novi zakon o izvršenju, a ne izmene

Poslanica SNS-a i predsednica parlamenta Maja Gojković istakla je da je potrebno doneti novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju umesto što se donose izmene i dopune, jer ćemo tako bez obzira na sve amandmane dobiti "monstrum zakon".

Istakla je da se tim zakonom "vezuju ruke gradu Beogradu", pošto ima 400.000 izvršnih postupaka, za koje će morati unapred da plati više od 5,5 miliona evra.

Obrazlažući svoj amandman koji, inače, nije prihvaćen, ona je rekla da je dobro što izmene zakona predviđaju da fizičkim licima sa dugom do 5.000 vra neće biti oduzeta jedina nekretnina koju poseduju, ako je u pitanju izvršenje u vezi sa komunalnim dugovima.

"Moj predlog je da taj limit važi za sve dugove do 5.000 evra", dodala je. 

Ukazala je i na to da će grad Beograd imati veliki problem zbog Zakona o izvršenju, jer, kako je navela, Beograd ima 400.000 izvršnih postupaka.

"Poseban problem za Beograd je što je po zakonu predviđeno da izvršitelju mora da se uplati predujam od 25 odsto pre nego uđe u poslove, što bi značilo da bi, prema računici, grad Beograd morao da uplati na ime predujma preko 5,5 miliona evra, a grad nema taj novac", istakla je Gojkovićeva.

Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj je naveo da ne smatra da izvršni postupak treba da bude besplatan, ali da treba da ga sprovode sudovi.

"Ne treba izvršni postupak da bude besplatan, već treba da se naplati razumno. Država se od 2011. odrekla profita koji je mogla da ostvari na osnovu izvršenja, jer je dala nekom privatnim licu da radi, izvlači ekstraprofit i bogati se na izvršnom postupku", rekao je Šešelj.

On je naglasio da bez obzira o kakvim je dugovanjima reč, građanska i ljudska prava dužnika praktično ne postoje, a važno je samo da se što više naplati.