Vlada Srbije u ponedeljak podnosi izveštaj o radu

Premijerka Ana Brnabić podsetila je na početku sednice da je 29. juna pre dve godine dobila podršku većine u parlamentu i najavila da će tim povodom u ponedeljak održati konferenciju za novinare.

Na konferenciji će biti predstavljen izveštaj šta je Vlada Srbije uradila u prethodne dve godine i koji se izazovi danas nalaze pred njom, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade Srbije izjavila je, odgovarajući na pitanje poslanika Muamera Zukorlića o funkcionisanju Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) da Srbija neće reagovati na provokacije Sulejmana Ugljanina koji, kako kaže, menja mišljanje u zavisnosti od toga da li je na vlasti.

Zukorlić je pitao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave šta će preduzeti da se konačno uvede red u BNV, navodeći da se poslednjih dana događa kulminacija bezakonja. 

Brnabićeva je odgovorila da je to izuzetno kompleksno i osetljivo pitanje, ističući da se Vlada Srbije ponosi što poštuje, ne evropske, već svetske standarde kada je reč o nacionalnim manjinama. 

"Poštujemo i osnažujemo institute saveta nacionalnih manjina", istakla je premijerka. 

Što se tiče BNV-a pažljivo se analiziraju dešavanja, pre svega zbog, kako kaže, "nesrećnih izjava Sulejmana Ugljanina" koji je Srbiju nazvao najpogrdnijim imenima, da je fašistička tvorevine, da je Stefan Nemanja bio ratni zločinac... 

"Nismo reagovali, jer ne smatramo to ozbiljnim izjavama. To su nesrećne izjave čoveka koji je od 2008. do 2014. godine bio ministar u Vladi Srbije. Tada mu Srbija nije bila fašistička tvorevina. Nesrećno je imati u okruženju ljude koji menjaju mišljenje u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili ne. Ugljanin je drastičan primer za to", rekla je Brnabićeva. 

Oko milion tona pšenice biće za izvoz 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da očekuje da Srbija ove godine ima prinos pšenice od oko 2,7 miliona tona, a da će oko milion tona pšenice ići u izvoz. 

Nedimović je odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije rekao da očekuje da prinos pšenice po jednom hektaru bude oko 4,7 - 4,8 tona po hektara.

Vlada Srbije će zajedno sa Robnim rezervama naredne nedelje otkupiti određenu količinu pšenice na agrarnoj berzi, rekao je Nedimović govoreći o ceni pšenice u ovom trenutku u Sbiji.

Ministar je rekao da očekuje da cena pšenice po kilogramu bude 21 dinar i naveo da je njena trenutna cena na jednom od rekordnih nivoa i iznosi oko 24 dinara po kilogramu na berzi.

I to je, kaže, "dobra stvar" i posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju.

Resorni ministar je objasnio da su prilikom setve pšenice prošle godine bile nepovoljne vremenske okolnosti, ali da ipak, situacija po pitanju prinosa nije toliko loša, koliko, kako kaže, neki pokusavaju da je predstave.

Kada je reč o izvozu srpske pšenice u Afriku, podsetio je da tokom tri, četiri decenije u tu zemlju nije bilo izvoza, a da je martu ove godine dobijen sertifikat za izvoz u Egipat.

Istakao je da su srpske kompanije učestvovale na tenderima za izvoz pšenice u Egipat i da se uskoro očekuju rezultati o učešću na tom tenderu. 

"Novac od prodaje Komercijalne za bolji standard građana" 

Premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali odgovarali su u Skupštini Srbije o prodaji udela države u "Komercijalnoj banci". 

"Nije nam ostavljen veliki prostor za manevre, jer je 2011.godine potpisan Sporazum sa međunarodnim finansijskim isntitucijama o tome da oni ulaze u vlasništvo Komercijalne banke, ali da imaju ''put opciju'' koju mogu da aktiviraju ako to ne učinimo", rekla je Brnabićeva. 

Kako je rekla, "put opcija" nije "nimalo slatka" i u interesu Srbije, ali je ona predviđena sporazumom iz 2011. godine, kada je, kaže, neko doneo odluku o privatizaciji Komercijalne banke. 

Mali je rekao da će država novac od prodaje svog udela u "Komercijalnoj banci" iskoristiti za podizanje kvaliiteta života i bolji standard građana. 

On je u Skupštini Srbije podsetio da je država nedavno izašla iz "Jubmes banke", a poručio je da će Poštanska štedionica ostati u državnom vlasništvu. 

"Mi smo pre mesec i po dana izašli iz suvlasništva u Jubmes banci. To ćemo uraditi i sa Komercijalnom bankom, a novac koji zaradimo ćemo uložiti u izgradnju bolje infrastrukture, u nove auto-puteve, u podršku mladima za zapošljavanje. Ulagaćemo i dalje u obrazovanje, socijalnu zaštitu, sve što je obaveza države da podigne kvalitet života i standard", istakao je Mali

Odgovarajući na pitanje poslanika "Pokret za spas Srbije - Nova Srbija" Đorđa Vukadinovića o prodaji "Komercijalne banke", Mali je objasnio da se njena privatizacija dogodila 2011. godine, i da je od tada država suvlasnik sa 43 odsto, dok su većinski vlasnici mali akcionari i četiri fonda. 

"Idemo u svaki deo sveta da bi štitili interes Srbije"

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da će predstavnici Vlade Srbije nastaviti da idu u svaki deo sveta pa i na Maldive, kako bi zaštitili interese Srbije i njenih građana i očuvali teritorijalni integitet i suvernetitet zemlje.

"Ministar Zoran Đorđević je išao na Maldive, umesto ministra Ivice Dačića. Za razliku od nekih poslanika opozicije, on se tamo nije provodio", rekla je Brnabićeva, odgovarajući na pitanje poslanika Đorđa Vukadinovića na osvou koje je procene je Đorđević išao na Maldive.

Članovi vlade, kako je dodala, zbog ogromnog broja aktivnosti u interesu Srbije i njenih građana, često preuzimaju odgovornost iz različitih resora.

Dodala je da je taj sastanak važan kao i Međunarodna konfrencija rada u Ženevi na koju je ona otišla i koju je iskoristila za razgovor o situaciji na KiM, svemu što Srbija po tom pitanju čijni.

"Sa predstavnikom Burkine Faso sam zajednički razgovarala sa ostalim zemljama koje su priznale nezavisnost. Pozivali smo ih da pogledaju situaciju na terenu, deceniju kasnije, i zaključe da li su doneli pravu odluku", rekla je ona i dodala da je najveći broj tih zvaničnika rekao da su podržali nezavisnost Kosova na osnovu presude Međunarodnog suda pravde - da odluka Prišitne nije u suprotnosti sa međunarondim pravom.

Na pitanje poslanika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme o tome kako da se nazove ono što Albanci rade Srbima, ali i drugim nealbancima, rekla da je to necivilizacijski čin protiv svih ljudskih prava.

Ljuduski govoreći to je necivilizacijski čin suprotan svim standardima, rekla je ona i dodala da administrativno gledano u razgovorima sa zvaničnicima u Londonu, Francuskoj oni to smatraju kršenjem CEFT-a sprazuma, sporazuma o slobodnom trgovini ali i SSP-a.

"Srbija prvak u zaštiti prava nacionalnih manjina"

Premijerka Ana Brnabić istakla je danas da je Srbija aposlutni prvak u zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Evropi, odbacujući tako zamerke poslanika Partije za demokratko delovanje Fatmira Hasanija, koji je rekao da Srbija ne želi da integriše albansku nacionalnu manjinu u državne institucije. 

Brnabićeva je dodala, da u Srbiji postoje i lokalne samouprave u kojima je 15 službenih jezika u upotrebi.

Govoreći o stanju albanske manjine u Srbiji i zamerci poslanika Hasanija da je mali broj Albanaca zaposlen u državnoj službi, premijerka je rekla da je važno da oni koji žele da rade u republičkim ili lokalnim organima, moraju da znaju jezik države u kojoj žive, a obzirom da to, kaže, nije tako, teško je da budu zaposleni.

Prethodno je ministar prosvete Mladen Šarčević, takođe odgovarajući na zamerke Hasanija da država nedovoljno radi na obrazovanju i obezbeđivanju udžbenika na albanskom jeziku, odbacio te tvrdnje.

Šarčević je istakao da država radi na obezbeđivanju jednakih uslova za sve manjine u Srbiji konstatujući da je za nacionalne manjine uvek najbitnije pitanje obrazovanje, i da u tom smislu, između ostalog, održava redovne sastanke sa 27 nacionalnih saveta u Srbiji. Srbija je na mnogim poljima napravila značajan iskorak, ali je onaj u oblasti obrazovanja i reformi toliko veliki da je postala jedan od lidera u Evropi, izjavila je predsednica Vlade.  

"Na mnogim poljima smo krenuli da pravimo stvarno značajne iskorake, ali što se tiče obrazovanja i reformi u obrazovanju u prethodne dve godine Srbija je prepoznata kao jedan od lidera u Evropi", rekla je Brnabićeva na sednici u Skupštini Srbije odgovarajući na poslanička pitanja.

Prema njenim rečima, obrazovanje je upravo onako kako treba da izgleda obrazovanje za 21 veku i kako je dodala, u toj oblasti je mnogo urađeno uz podršku civilnog sektora i privrede.

Brnabićeva je pohvalila rezultate ministra prosvete Mladena Šarčevića i izrazila uverenje da Srbija može u punoj meri da ostvari sve potencijale, a kako je dodala imamo ih mnogo.

"SBB ne poštuje Zakon o elektronskim medijima"

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je  da kompanija SBB ne postuje Zakon o elektronskim medijima i nadležno regulatorno telo RATEL, i istakla da oni koji najviše govore o slobodi medija, ustvari ne poštuju zakone Srbije.

Odgovarajući na pitanje narodnog poslanika Marijana Rističevića o radu kompanije SBB i kanala koji, kako je rekao, ne poštuju zakone i takvim radom uništavaju domaće medije, Brnabićeva je ukazala da u državi u kojojtvrde da postoji "cenzura i monopol", SBB ima 51 odsto tržišta distribucije medijskog sadržaja u Srbiji.

"U mom stanu, ja ne mogu da imam Telekom. Mogu samo da imam SBB. Nemam mogućnost izbora, kao i mnogi građani u našoj zemlji, a to je zahvaljujući načinu kako je SBB ušao na tržište, kako je u to vreme radila siva ekonomija, kako je tada taj operater bio podržavan od političkih elita i kako je to bilo legalizovano bez dinara", rekla je Brnabićeva.

Brnabić je istakla da "Telekom Srbija" drži oko 36 odsto, a "Pošta Srbija" oko četiri odsto tržišta distribucije medijskog sadržaja u zemlji i upitala kako je moguće da Telekom Srbija sa manjim procentom distribucije medijskog sadržaja plaća tri puta veću naknadu od SBB-a.

"Mi to ne možemo da proverimo, odnosno RATEL ne može da proveri, zato što SBB to tretira kao poslovnu tajnu, ako pipnete u to, bićete najveći protivnik slobode medija i bićete ti koji uvode cenzuru", navela je premijerka.

Osim toga, premijerka je istakla i da SBB ne poštuje član 100 Zakona o elektronskim medijima, po kojem je, kako je rekla, operater dužan da prilikom distribucije medijskih sadržaja poštuje logičku numeraciju kanala, po kojoj bi javni servis trebalo da bude prvi.

"Regulator određuje numeraciju, a član 100 vrlo jasno kaže da prvi kanal mora biti javni servis. Operator koji ima 51 odsto tržišta distribucije medijskog sadržaja kaže ''mene baš briga'', meni će to biti treći kanal, a prvi i drugi N1 i Nova S", ukazala je Brnabić.

Kaže da državi svaki dan "sole pamet" o vladavini prava, oni koji ne poštuju zakon.

Prema njenim rečima, u izveštaju Evropske komisije ne može se čuti taj problem o nepoštavanju vladavine prava, regulatornih tela i institucija, jer, kako kaže, to je tabu tema.

"Samo mi recite dve stvari... Zašto Telekom plaća tri puta veću naknadu i kako je moguće da suprotno članu 100, operator koji drži 51 odsto medijskog tržišta ne poštuje Zakon o elektronskim komunikacijama", upitala je Brnabićeva. 

Poslanici Skupštine Srbije razmatrali su Predlog zakona o komunalnoj miliciji.