Odbor za prvosuđe dao zeleno svetlo za promenu Ustava

Prvi korak ka promeni Ustava napravila je Vlada krajem novembra prošle godine, kada je parlamentu uputila Predlog da se izmeni najviši pravni akt. Šest meseci kasnije, Obor za ustavna pitanja i zakonodavstvo konstatovao je da je Predlog ispunio uslove - podnet je od ovlašćenog predlagača i u propisanoj formi. To su obaveze koja Srbija treba da ispuni kako bi otvorila poglavlje 23.

Resorna ministarka Nela Kuburović navodi da predlog za promenu Ustava ne sadrži konkretna buduća rešenja ustavnih amandmana s obzirom da će Odbor za ustavna pitanja biti nadležan da sačini Akt o promeni Ustava.

"Predlog za promenu Ustava koji ovlašćeni predlagač dostavlja sadrži samo one odredbe koje za koje je promena neophodna. U obrazloženju ukazuje zašto je neophodno i u kom pravcu te izmene treba da idu", rekla je Kuburovićeva.

Kuburovićeva je ukazala da bi se ustavnim reformama usmerene na položaj sudske vlasti i javnih tužilaštava. Da ih je neophodno promeniti, više puta su upozoravale međunarodne institucije, podseća ministarka.

"Od Srbije se pre svega zahteva da se smanji uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija, u postupku izbora predsednika sudova, postupku izbora javnih tužilaca i regulisanje položaja sve tri grane vlasti", objasnila je Kubrurovićeva. 

Izmeni su se suprotstavili poslanici Srpske radikalne stranke. Kažu da se pravni sistem može dovesti u red i promenama zakona.

"Svesni smo situacije u kojoj se Srbija nalazi i bilo kakvo diranje Ustava nije dobro", rekla je poslanica SRS-a Vjerica Radeta.

Dodaje da radikali prihvataju činjenicu da su pitanja pravosuđa i sudske grane vlasti mogla u Ustavu bolje i drugačije da se urede.

O sudbini predloga odlučivaće narodni poslanici, a za usvajanje je potrebno da taster "ZA" pritisne najmanje dve trećine poslanika. Tek posle toga sledi pokretanje procedure za izmenu najvišeg pravnog akta države.