"Lideri Zapadnog Balkana žele u EU ali nije sve do nas"

Govoreći na panelu "Zapadni Balkan: Udaljavnje od EU?", Vučić je na pitanje moderatorke Valeri Hopkins, dopisnice Fajnenšel tajmsa za jugoistočnu Evropu, kako gleda na evropske integracije Albanije i Severne Makedonije, koje čekaju datum za početak pregovara, rekao: "To bi bile dobre vesti za njih i njihove građane. Bar bi dobili neku nadu, što je dobro za njih. A šta je dobro za njih dobro je i za nas."

Kada je reč o evropskim integracijama Srbije naša najveća prepreka je Kosovo, kaže Vučić.

Naveo je da po pitanju ekonomije u Izveštaju EK nije bilo primedbi, već da se dosta toga odnosilo na vladavinu prava, rad parlamenta.

"Ali najvažniji i najveći deo Izveštaja EK i ne samo toga je o tome šta ćemo sa Kosovom i Prištinom", rekao je on.

Vučić se osvrnuo i na reči predsednika Crne Gore Mila Đukanovića o tome da ne postoji odgovarajuća alternativa za EU, konstatacijom da nemamo alternativu ali da je važno da se držimo zajedno i to mnogo snažnije nego do sada.

"Zato se uvek zalažem za potencijalni sporazum Beograda i Prištine. Jer kada bismo to uradili, kao blok nacija, teritorija, zemalja, mnogo toga bismo mogli više nego danas. Ali, postoji još jedna stvar koja nije do nas, već je želja EU zemalja", rekao je Vučić.

Najavio je da će sutra razgovarati i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Neke stvari su na njima, ali do tada mi moramo da uradimo nešto za naše građane.

"Mnogo prepreka treba da bude uklonjeno", naveo je Vučić, napomenuvši da će Srbija sa Severnom Makedonijom uspostaviti zajednički granični prelaz, što je veoma važno.

O tome je, dodao je, razgovarao i sa predsednikom i sa premijerom Severne Makedonije.

"To će stupiti na snagu za dva meseca. To ćemo uraditi sa ostalim susedima, to će biti dobar korak napred", kaže Vučić, izrazivši spremnost da u budućnosti bude oformljena i carinska unija, sve u cilju privlačenja investitora. 

"EU mora da pruža podršku Zapadnom Balkanu" 

Učesnici panela saglasili su se da za region Zapadnog Balkana članstvo u Evropskoj uniji nema alternativu, kao i da EU mora konstantno da pruža podršku tom procesu.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da za tu zemlju nema plana B kad je reč o Evropskoj uniji, navodeći da je Crna Gora postala članica NATO-a i da napreduje u evropskim integracijama više nego druge zemlje.

On je, međutim, upozorio da Balkan mora da bude zona odgovornosti Evrope, jer je geografski deo Evrope, ali i evropskog sistema vrednosti, a da na geopolitičkoj sceni ima novih igrača.

"Kina i Rusija traže svoju poziciju na Balkanu, a koliko će dobiti zavisi od toga koliko će im dati NATO i EU. Ja zato pozivam NATO i EU da rade svoj posao u regionu, da prestanu samo da ponavljaju da su vrata otvorena. Mi u regionu retko idemo na vrata, nego idemo kroz zid i za to plaćamo cenu", rekao je Đukanović i dodao da je potrebna jasna evropska politika za zemlje Balkana.

Na pitanje iz publike da li će na idućem kongresu stranke za nekoliko meseci podneti ostavku na mesto predsednika DPS, jer je predsednik države, Đukanović je rekao da "nažalost, u ovom trenutku, ne može da odgovori na to pitanje".

On je istakao da su u Crnoj Gori svesni dobre prakse evropske demokratije i da žele da je usvoje što pre u svakom mogućem segmentu, ali, kaže, treba imati u vidu da su "naša društva specifična".

Na Đukanovićev odgovor se nadovezao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da način na koji je crnogorski predsednik odgovorio pokazuje zašto je već 30 godina na vlasti.

"Najpametnija moguća reakcija", primetio je Vučić.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva rekla je da je Bugraska među onim članicama Unije koje zaista žele da vide balkanske zemlje u skorijoj budućnosti kao deo EU porodice.

"Tokom predsedavanja Bugarske to je bio jedan od priorieta, to nije bilo obećanje za samo za tih šest meseci, već naš dugoročni strateški cilj. EU ne treba samo da organizuje samit jednom u 15 godina na kojem će pružiti perspektivu tim zemljama, već treba konstantno da podržava evropske integracije Balkana", rekla je Zaharijeva.

"U Srbiji se nasilje kažnjava"

Odgovarajući na pitanja iz publike, Vučić je rekao da se u Srbiji svako nasilje kažnjava, te da je istražen i napad na jednog od lidera opozicije Borka Stefanovića i da je suđenje u toku.

On je rekao i da je dobijao lekcije od mnogih da će Srbija biti zemlja u kojoj će se dogoditi ubistva i napadi na novinare, ali da se nakon toga upravo to desilo u mnogim zemljama EU i drugim, a u Srbiji ništa slično.

"U svakom slučaju, mi uvek kažnjavamo sve ljude koji koriste nasilne metode i nastavićemo to da radimo", rekao je Vučić.

Govoreći o protestima i broju ljudi koji protestuju, Vučić je rekao da je veoma zadovoljan tonom protesta, iako oni nekada postanu nasilni.

Istakao je da skoro niko nije uhapšen, što se ne dešava u nekim evropskim zemljama, te da su demonstranti slobodni da izraze svoju volju.

Vučić je, govoreći o uticaju protesta na javno mnjenje, rekao da njegova partija, iako je po nekim anketama izgubila nekoliko procenata zbog pitanja KiM, ima mnogo veću podršku od svih drugih.

To, kaže on, pokazuje da su Srbi odlučni da slušaju prave reči i da prihvate realnost, a ne snove nekih ljudi.

"Ali delim vašu zabrinutost i nadam se da će i u drugim zemljama sve biti urađeno onako kako smo to mi obavili", rekao je Vučić. 

Srbija pokazala da je odgovoran sagovornik 

Predsednik je, obraćajući se novinarima, izjavio da je na panelima u Bratislavi pokazao da Srbija govori istinu i da je ona ozbiljan, odgovoran i pouzdan sagovornik.

"Imali smo težak dan, zastupali smo interese Srbije. Borio sam se koliko sam mogao i čini mi se – uspeo da pokažem da govorimo istinu. Dva puta sam vraćao Tačija na tačke Briselskog sporazuma i pokazao da govorimo istinu", rekao je predsednik novinarima u Bratislavi.

Budući da je jedno od pitanja sa panela bilo u vezi sa odnosima Srbije i Rusije, Vučić je primetio da je to uvek ključno pitanje koje se postavlja Srbiji.

"Uvek im je to glavna zamerka, ovi drugi mogu da ne poštuju šta god hoće, ali je uvek pitanje za nas odnos sa Rusijom i Putinom. Sad je problem što ćemo da izvozimo sir u Rusiju...", primetio je Vučić.

On je rekao da je zadovoljan što je danas bila prilika da se razgovara, ne samo na Forumu, sa Angelinom Ajnhorst, Ketrin Ešton, ali i sa američkim zvaničnima Ronom Džonsonom i Filipom Rikerom.

"Ljudi traže neko rešenje, vide da to ide u teškom smeru, da odnosi nisu jednostavni. Svako bi želeo rešenje, a onda Prišina uvede takse. Kako hoćete rešenje, a nemate pravo na slobodnu trgovinu i protok robe", rekao je Vučić.

Dodao je da oseća da je na neki način oslobođen svake vrste pritiska, ali da uvek ima ogromnu odgovornost prema Srbiji i građanima.

"Znam koliko je važno da sačuvamo mir i stabilnost", istakao je predsednik.

On je primetio i da je pozicija Srbije danas bolja nego ranije.

Još jedan poziv Trampu da poseti Srbiju

Aleksandar Vučić izjavio je da je uputio još jedan poziv predsedniku SAD Donaldu Trampu da poseti Srbiju, preko američkih zvaničnika, Rona Džonsona i Filipa Rikera, sa kojima je razgovarao na marginama foruma u Bratislavi i istakao da bi ta poseta bila injekcija u odnosima dve zemlje, ali i rešavanju problema u regionu.

"Rekao sam da je malo zemalja u kojima on kod ogromnog broja stanovnika ima veću podršku od svih njegovih političkih protivnika u Americi, kao i da dugo predsednik SAD nije dolazo u Srbiju", preneo je Vučić novinarima.

On je ostakao da bi poseta Trampa bila velika promena u odnosima.

Kako je rekao, Srbija zna da je mala zemlja i da ne može američki predsednik da se bavi Srbijom ni na dnevnom ni na nedeljnom, ali je istakao da bi Trampova poseta bila važna i da bi predstavljala injekciju bilateralnim odnosima dve zemlje, ali i rešavanju svih problema u regionu.

Predsednik je novinarima nakon sastanaka preneo i da kod američkih zvaničnika postoji sve izraženija briga za odnose Beograda i Prištine, da oni žele da se stvari reše mirnim putem, kao i da smatraju da je potrebno dati novi impuls razgovorima, ali i da dobro razumeju zašto su Beograd takse toliko pogodile i zašto na njima insistira.

Vučić je dodao da je Filip Riker, pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, na veoma važnom i odgovornom mestu i za Srbiju, dok je senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost i vladine poslove Senata SAD Ron Džonson, iskreni prijatelj Srbije, te da su upravo zbog toga razgovori sa njima važni.

"Razgovori su važni za nas, ali ako očekujete istorijsko rešenje ili vesti - nema ih", dodao je predsednik i naveo da je ovo njegov osmi susret sa Džonsonom, koji je, kaže, blizak prijatelj Trampa i ostalih koji u SAD donose odluke.

Predsednik je podsetio i da će u ponedeljak u Beograd doći zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer, što će, kaže, doprineti da se dodatno kristališu određene stvari i potpunom sagledavanju američkog ugla.

"Za nas je vrlo važno da razumemo šta je to što Amerikanci žele i da pokušamo da učinimo sve da Amerikanci razumeju ono što mi želimo", rekao je Vučić.

Dodao je i da nije naivan da veruje da velike sile nemaju snagu da ubede Hašima Tačija i

Ramuša Haradinaja da ukine takse na robu iz centalne Srbije.

"Američki zvaničnici su bili jasni u izjavama da su protiv taksi, ali moja molba je da jače utiču na Prištinu, jer sam siguran da će onda ona morati da sasluša i spovede u delo ukidanje taksi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Bratislavi, nakon međunarodne konferencije.

Kaže da je i danas bio direktan i na panelu i u razgovorima sa američkim zvaničnicima, i ukazivao na okolnosti ukidanja taksi, dok je, ističe, sve ostalo što je potpisano stvar razgovora.

Upitan da li su mu američki zvaničnici sa kojima se danas susreo nagovestili da li će malo više uticati na Prištinu, Vučić je odgovorio da se nada da hoće. 

"Kako da zamerim Masu, kad to govore i mnogi u Srbiji"

Predsednik Srbije izjavio je da misli da nije istina ono što je rekao nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas da je problem sever KiM, ali da ne može da mu zameri jer to isto govore i Dragan Đilas, i Rada Trajković i mnogi drugi u Srbiji. 

On je to rekao novinarima u Bratislavi upitan kako komentariše da juče na sastanku Ramuša Haradinaja sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, prema saopštenju Prištine, uopšte nije bilo reči o taksama, te da je Mas posle toga rekao da je problem sever KiM.

"Što to ne bi rekao nemački ministar ako to govori jedan značajan deo Srbije. To govore mnogi u Srbiji koji jedva čekaju samo da osude Srbe. Kako da zameram Hajku Masu, a mislim da govori neistinu i da ništa od toga, ako je precizno prevedeno, nije tako. Kako da mu to zamerim kad to govore i oni koji bi trebalo da štite Srbiju i srpske interese", rekao je Vučić i dodao da je najlakše optužiti Srbe.

Što se kriminala tiče, Vučić je rekao da je sedište kriminala u albanskom delu Kosova.

"Nekome je lakše da poveruje da je njihovo čedo dobro i uvek ispravno, a da su neki drugi krivi. Sever Kosova je postalo mesto koje je najlakše okriviti za sve samo da se ne bi dogodilo ostvarivanje politike koja se njima ne sviđa", rekao je Vučić i dodao: "A što se tiče da nisu razgovarali o taksama, neću da govorim ništa, ali sam siguran da se o taksama i te kako govorilo, a kad vam to kažem to znači da sam vam sa sigurnošcću rekao istinu", zaključio je on.