Dačić: Poseta pape Srbiji bila bi korisna

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da je njegov stav poznat – poseta pape bila bi korisna.

"Vi moj stav znate. Iznosio sam ga više puta. Smatram da bi to bilo korisno za Srbiju i za srpski narod u celini", rekao je Dačić odgovarajući na pitanje novinara posle svečane mise u katedrali Uspenja blažene device Marije.

Dačić je, međutim, naveo, da veoma često odnose sa Vatikanom gledamo kroz probleme koji su postojali u vezi sa crkvom u Hrvatskoj i Drugim svetskim ratom.

"Ovo je pitanje univerzalnog karaktera. Odnosi sa Svetom stolicom daleko prevazilaze to pitanje. Bilo bi dobro da postoje kontakti i sastanci predstavnika SPC sa Svetom stolicom. Što se tiče interesa srpskog naroda i Srbije mislim da bi sve to bilo korisno", rekao je Dačić.

Bečki nadbiskup, kardinal Kristof Šenborn, koji je služio svečanu misu, odgovarajući na pitanje da li je njegov dolazak na misu doprinos nastojanju da papa poseti Srbiju, rekao da "nema nikakav nalog od strane pape po ovom pitanju".

"Ali, imam nalog koji mi nalaže moje srce kao Austrijanca, jer imamo zajedničku istoriju na ovim područjima i vrlo mi je stalo do pomirenja", rekao je bečki nadbiskup, koji je svojevremeno učestvovao u izboru pape Franje.

Dačić je zahvalio kardinalu što je poklonio jednu crkvu u Beču za SPC, gradu u kome živi veliki broj Srba. "To je veoma važan gest", poručio je Dačić.

Dačić se nada uspešnom kraju dijaloga

Ivica Dačić je rekao da se nada da će dijalog Beograda i Prištine imati uspešan tok i uspešan kraj, ali da ne može konkretno da kaže kada će razgovori biti nastavljeni, a ni kada će biti okončani.

"Mi želimo da se razgovara otvoreno u pokušaju da se traže rešenja i kompromisi", rekao je Dačić, ali je dodao da je najveća prepreka dijalogu i dogovoru vlast u Prištini.

"Ako hoćete iskreno, najveća prepreka za dolazak do mirnog rešenja su vlasti u Prištini. Više nema prepreka kada je reč o međunarodnoj zajednici, oni razumeju to, ovde je samo u pitanju da li vlasti u Prištini žele kompromis ili ne, ali iskustvo nas uči da je bolje da se pregovara sto godina, nego da se ratuje", ističe Dačić.  

Rekao je da je Beograd spreman da učestvuje u dijalogu u želji da se postigne kompromisno rešenje koje mora da uvažava interese i albanskog i srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji. 

Najnoviji potezi Prištine, kaže Dačić, govore da Priština ne ispunjava ništa od dogovorenog.

Rekao je da je s predstavncima Vatikana imao otvorene razgovore o tome koliko je hrišćansko kulturno i versko nasleđe važno i kako da svi zajedno pomognu da to bude jedna od tema u dijalogu.

Bečki nadbiskup je imao istu poruku i rekao da je rat uvek najgore rešenje. "Svi smo naučili iz istorije da se jedino zajednički može raditi", rekao je kardinal Šenborn.

Katolička crkva snažno podržava put pomirenja

Nadbiskup Šenborn je rekao da je misa veoma važna, jer ima simbolično značenje, ali i da pokazuje kako jedni drugima pružamo ruku pomirenja.

"Moramo gledati napred", poručio je Šenborn i istakao da je Katolička crkva uvek snažno podržavala put pomirenja i integracije u Evropi.

Naveo je da je posle Drugog svetskog rata bilo velikih zalaganja da bi se našao zajednički put naroda u Evropi – kontinentu za koji kaže da je kontinent pomirenja.

Bečki nadbiskup je rekao da je u Evropi neophodno napisati zajedničku reč o zajedničkoj istoriji, te da u naučnom projektu koji je pokrenut zajedno rade istoričari iz Srbije, Hrvatske, BiH i Austrije.

Istakao je neophodnost uspostavljanja zajedničke platforme vrednosti na čemu se radi decenijama sa puno teškoća.

"Verujem da je nama hrišćanska vera bitna. Zajedno se možemo suočiti sa poteškoćama i tako zajednički ih prevazići", rekao je i naveo da je za njega hišćanska vera puno jača veza nego njegova nacionalna pripadnost.

Kao Austrijanac, zabrinut je zbog nacionalizma, ali ne i zbog patriotizma. 

"Verujem da svako od nas treba otadžbinu i jedan maternji jezik. Mi u Evropi imamo mnogo različitosti, ali i mnogo toga zajedničkog. Na tome treba raditi", naveo je bečki nadbiskup. 

Odata počast svim žrtvama 

Ivica Dačić je rekao da mu je čast što je na poziv beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara zajednički obeležena 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.

"Ponosan sam što smo danas gestom pružanja ruke odali počast svim žrtvama u Velikom ratu i podsetili se da nam je jedan zajednički put, put razumevanja i praštanja. Duboko sam uveren da ćemo i ubuduće, zajedničkim naporima, nastojati da očuvamo mir i stabilnost kao što smo uspeli tadašnje nesuglasice tokom vremena koje je iza nas uspešno prevaziđemo", poručio je Dačić.

Naveo je da je Prvi svetski rat bio kataklizma evropskih, a potom i svetskih razmera.

Kaže da je zbog masovne pogibije ljudi i razaranja neviđenih do tog vremena, neizmerno važno kontinuirano negovanje kulture sećanja na Veliki rat.

"On u kolektivnom pamćenju Srba predstavlja doba stradanja, pobede, oslobođenja i ujedinjenja svih južnih Slovena. Ta sloboda je, međutim, plaćena ogromnim ljudskim žrtvama. Malo je porodica u današnjoj Srbiji koje nekoga nisu izgubile u Prvom svetskom ratu", rekao je Dačić.

Procenjuje se, kaže Dačić, da je Srbija tokom Prvog svetskog rata izgubila gotovo trećinu ukupnog stanovništva.

"Potpisivanje primirja 11. novembra 1918. godine svet je dočekao siromašniji za više od 15 miliona mrtvih vojnika i civila. Ovom svečanom misom danas odajemo im počast i slavimo mir i pomirenje među narodima za koje su oni dali svoje živote", poručio je Dačić.