EU u Prištini: Nema datuma za viznu liberalizaciju

U saopštenju dostavljenom prištinskom listu Zeri ponovljeno je da je Evropska komisija zaključila da su centralne vlasti ispunile sve kriterijume liberalizacije viza i da je preporučeno državama članicama EU i Evropskom parlamentu da odobri ukidanje viza za Kosovo.

34280624 Priština (arhivska fotografija)

Međutim, objašnjava EU, konačna odluka je na Evropskog savetu.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj, ipak, veruje u viznu liberalizaciju do kraja godine.

Haradinaj je rekao da se Kosovo trenutno fokusira na nastojanja za članstvo u Interpolu, ali da će dobra vest o liberalizaciji viznog režima da stigne do kraja decembra.

On je takođe rekao da ne postoje zemlje koje se stvarno protive bezviznom putovanju za žitelje Kosova, ali da postoje neke koje su tražile dodatna pojašnjenja.

Haradinaj je pozvao predstavnike političkih partija da podrže proces liberalizacije viznog režima i ne prenose pesimističke poruke.

Protiv vizne liberalizacije za Kosovo je 12 ili 13 država Evropske unije, tvrdi direktor prištinske Grupe za balkansku politiku Naim Rašiti, nakon posete institucijama EU u Briselu.

Rašiti, je rekao u Briselu nije video da će pitanje vizne liberalizacije za Kosovo biti pokrenuto u bliskoj budućnosti.

Prema njegovim rečima, shvatio je da ima 12 ili 13 zemalja koje se protive otvaranju postupka ukidanja viza, među kojima i Nemačka.

Rašiti kaže da je tokom prve polovine naredne godine, kada Rumunija bude predsedavala EU, malo verovatno da se nešto na tom planu može očekivati.

Osim toga, dodao je, približavaju se izbori za Evropski parlament, koji se održavaju u maju 2019.

Ako odluka ne bude doneta do kraja ove godine, vizna liberalizacija za Kosovo može biti odložena za 2020. godinu, kaže Rašiti.

A ukoliko se obistine najave da ove godine neće biti vizne liberalizacije, Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Prištini, upozorava da će se Kosovo suočiti sa mnogim problemima, a koji bi, dodaju, imali uticaj i na regionalni razvoj.

"Opozicija može da instrumentalizuje civilno nezadovoljstvo, za slanje zemlje u prevremene izbore. Nezadovoljstvo i pobuna mogu biti usmereni i protiv međunarodne zajednice na Kosovu, iz koje primenjuju dvostruke standarde", navodi se u reagovanju Odbora.

Iz ove civilne organizacije najavjuju da protest i pobuna mogu da poprime nasilni karakter, koji se teško mogu držati pod kontrolom.

"Imaćemo dalje produbljivanje jaza između kosovskih političkih partija, koje stalno drže zemlju pod pritiskom. Imaćemo novu izbegličku krizu i kosovski građani mogu da upadnu na teritoriju susednih zemalja, tražeći mogućnosti za ilegalne prelaske granica zapadnih zemalja. Trgovina ljudima će rasti i ugroziće bezbednost Kosova i regiona", podvlači se u saopštenju Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu.