Šta očekuju Poljaci i Rusi od izbora za nacionalne savete manjina

Potomak prvog Poljaka koji je došao u vojvođansko selo Ostojićevo, sada je kandidat za prve zvanične predstavnike te manjine. I ostalih 13 su iz istog mesta, a samo jedan iz susedne Čoke.

"Naša lista će se, pre svega, zalagati da se vidi uticaj te naše nacionalne manjine, znači da damo naše predstavnike u organe upravljanja, što se tiče pre svega školstva, zatim, obrazovanja, kulture i sporta. Mislim da smo mali da bismo dosegli neke veće sfere društvenog angažovanja", navodi Gustav Češljar, kandidat liste "Svim srcem za Poljake".

Mali, ali složni, kako vole da kažu. Zasluga pripada i precima koji su sredinom 19. veka za novu domovinu odabrali baš ovaj kraj.

"Mi imamo jedini u celoj okolini onaj praistorijski, arhaičan način življenja i jezik bivših Poljaka, koji su živeli u okolini Visle. U kući, i moja deca, i moji unuci, i svi govorimo poljski jezik i tako se i osećamo – kao Poljaci", dodaje Češljar.

"Izbori – prilika za vraćanje korenima"

Očuvanje tradicije teže ide Rusima, jer su raštrkani svuda po Srbiji. Poslednje četiri godine, jedan književnik iz Moskve živi u Vrnjačkoj banji.

"Ovde se osećam kao kod kuće. Često govorim da su za nas Srbija i Rusija jedna zemlja, jedan narod, jedna vera", ističe Juri Kanajev, književnik iz Moskve.

Najveći broj Rusa u zemlju je došao mnogo ranije, posle Oktobarske revolucije. Neizbežna je bila asimilacija, pa 4. novembar i prvi izlazak na izbore, potomci vide i kao priliku za vraćanje korenima.

"To je za nas, otprilike, praznik, zbog toga što smo mi već 100 godina prisutni ovde. Dosta smo raštrkani, dosta smo nepovezani i baš naša nacionalna manjina bi trebalo da nekako sve te Ruse da poveže, da ih objedini, da zajedno rade, stvaraju, čuvaju tradiciju", navodi Leonid Kampe, elektor ruske nacionalne manjine.

Razlika među pionirima na izborima je i u načinu glasanja. Poljaci će predstavnike dobiti na direktnim izborima, a Rusi, zbog nedovoljnog broja upisanih birača – na elektorskoj skupštini.