"Evropi potreban Zapadni Balkan ukoliko želi da bude jaka"

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif rekao je na panelu, organizovanom u okviru 18. ekonomskog samita Srbije, čiji je Tanjug medijski partner, da su za viziju uspešne Evrope potrebni i jaka Evropa i snažan Balkan, kao njen deo.

S njim je saglasna ministarka zadužena za bugarsko predsedavanje Evropskoj uniji Liljana Pavlova, koja je rekla da je Evropi potreban Zapadni Balkan ukoliko želi da bude jaka i jedinstvena.

"Budućnost bez Zapadnog Balkana ne bi postojala, to bi bile crne rupe na mapi što bi sa stanovišta bezbednosti i ekonomije značilo nestabilnost", rekla je ona i ističući da je Bugarska oduvek bila posrednik i pokretač evropske perspektive Balkana.

Ona je navela i da je više nego ikada pre potrebna jača i ujedinjena Evropa, koja je proaktivnija i fleksibilnija jer na taj način može da obezbedi bolju sigurnost za građane. 

Kaže i da su Evropi potrebne hrabre odluke, jasna vizija kuda želimo da ide sve do 2030. ili 2050. godine, te iskrenost u tome gde je pogrešila, kao i u tome koji su sledeći koraci. 

S druge strane, bivša evropska komesarka za zapošljavanje i socijalne poslove i predsednica Mreže za reforme u Grčkoj i Evropi Ana Dijamantopulu navodi da je tranzicioni period za pristupanje EU važniji od samog ulaska u Uniju zbog reformi koje je neophodno sprovesti. 

Dijamantopulu ne smatra da je važan datum kada će Srbija postati članica, već da je najbitnije da se ona transformiše.

Napominje i da ne misli da se EU pretvara kada govori da će primiti balkanske države.

"Svima su potrebni svi. To je izuzetno bitno za budućnost i bezbednost EU. Važno je da podržimo Balkan, inače će biti crna rupa", rekla je ona. 

Podsetivši na burnu istoriju Balkana, ona je ocenila da, kada balkanske zemlje zajedno rade, mogu da postignu i poboljšaju mnoge stvari.

Naglasila je i da je u Evropi, uoči evropskih izbora, primetno postojanje sukoba vizija između liberalne demokratije i populizma. 

Kako je objasnila, libaralna demokratija se suočila sa internim i eksternim izazovima, kako u Evropi, tako i u ostatku sveta – od SAD, preko Južne Amerike, do Balkana i Azije, a s druge strane došlo je do pojave populističkih partija.

Istakla je i da se taj sukob odnosi i na Balkan jer, kako je dodala, liberalna demokratija podrazumeva otvoreno društvo i granice, a populizam zatvaranje, što može da dovede i do ograničavanja i zatvaranja na Zapadnom Balkanu.

"Svet postao opasno mesto" 

Svet danas predstavlja opasno mesto, ocenjuje ambasador SAD Kajl Skot, jer, kaže, vlada rivalstvo između velikih sila, zasnovano ne samo na uticaju već i na različitim vrednosnim sistemima.

Skot je to rekao u okviru panela "Globalne svetske sile i izazovi za region", u okviru 18. srpskog ekonomskog foruma, čiji učesnici su takođe ocenili da je na mikroplanu, kad je reč o Srbiji, kao i regionu Zapadnog Balkana uopššte, te za njihov razvoj, ključna vladavina prava.

Na pitanje panelistima šta bi bili njihovi ciljevi da su na čelu Srbije, ambasador SAD je rekao da je to vladavina prava, sa čim se slaže i švedski ambasador Jan Lundin.

"Fokus na stabilnoj sredini u kojoj se može ostvariti napredak, to je ključno", kaže Skot, dok Lundin ističe i značaj transparentnosti i dostupnosti informacija.

Švedski ambasador kaže da je retkost da političar u Srbiji dâ ostavku zbog političke odgovornosti, iako bi to svakako ojačalo poverenje građana u političare.

I ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba ukazala je na značaj vladavine prava za brži razvoj naše zemlje i bolji život građana. 

Čaba je kazala da bi prvo radila na dostizanju vladavine prava, demokratije i dobrog upravljanja, ne samo zbog procesa evrointegracija već i zato što su to vrednosti važne same po sebi.

"Insistirala bih i na postizanju veće regionalne saradnje, kao i na iznalaženju načina da zemlje u regionu sklope mirovne sporazume", rekla je Čaba.

Dorotea Gizelman, zamenica nemačkog ambasadora, na pitanje koju vrstu međunarodnih odnosa bi zagovarala da je Srpkinja, kaže da bi se složila sa većinom srpskih građana koji se nadaju da će Srbija ući u EU što je pre moguće.  

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da duboko veruje da Srbiji i regionu treba razvoj vladavine prava, što uključuje ljudska prava i prava manjina.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kaže da vladavina prava i unapređenje te oblasti donose bolji život građanima i privlače strane investicije koje su za Srbiju važne i neophodne.