Vulin: Stvaranje "velike Albanije" najveća pretnja miru

Aleksandar Vulin je na konferenciji "Ka bezbednijoj Srbiji" na panelu "Regionalna bezbednost" naveo da je suštinsko pitanje naše bezbednosti, bezbednosti čitavog regiona, pitanje stvaranja "velike Albanije".

"Velika Albanija je ta koja izaziva duboku nestrpljivost, veliku zabrinutost i odsustvo reakcije međunarodne zajednice na njeno stvaranje je nešto što nas brine. To je najozbiljna pretnja miru na Balkanu, stvaranje nove države, države koja da bi se formirala mora da obuhvati prostor današnje Albanije, delova Srbije, Crne Gore, Makedonije, čak jednog dela Grčke", ukazao je ministar. 

Osvrnuvši na raniju izjavu Hašima Tačija da Albanci sanjaju san o ujedinjenju, te izjava Edija Rame da Kosovo i Albanija treba da imaju jednog predsednika, kao i izjava predsednika Albanije o granicama kao glavnom bezbednosnom problemu Balkana - stvaranju velike Albanije, Vulin je rekao da se o ovome vrlo malo govori u EU i međunarodnim forumima.

"A, ako sukobi na Balkanu ponovo ožive, to će se desiti zato ili ako neko pokuša da reši albansko nacionalno pitanje, a da zanemari sva ostala nacionalna pitanja. Svaki pokušaj Srba da formulišu svoje interese i svoje pravo na postojanje nailazi na osudu, pa čak i tako banalno kao što je odlazak našeg predsednika Aleksandra Vučića da otvori bolnicu", naveo je Vulin.  

Prema njegovim rečima, odlazak predsednika Vučića u Istočno Sarajevo namerno je protumačeno kao da se Srbija meša u život nekih drugih.

"Legitimno pravo Srbije je da vodi računa o svojim sunarodnicima gde god da žive. Ne da se meša drugima, menja granice, ali da brine o Srbima bez obzira gde god oni žive", istakao je ministar odbrane.

Vulin je rekao da Balkan jeste "bure baruta", ali da se fitilj ne nalazi na Balkanu, niti se ikada nalazio na Balkanu.

Mnogo je, istakao je, bezbednosnih izazova, od nelegalnog otcepljenja autonomne pokrajine Kosova i Metohije, islamskog fanatizma, migrantske krize, ali da je više od svega nepostojanje jasnih pravila i kršenje međunarodnog prava najveći bezbednosni izazov na ovim prostorima.

"Bombardovanjem SR Jugoslavije i priznavanjem secesije KiM međunarodno pravo je uništeno i nema jasnih pravila na osnovu kojih zemlje i narodi postoje. Odsustvo međunarodnog prava je najopasnija stvar koja se desila na ovim prostorima, opasnija od ratova. Ratovi jednom prestanu, a ako nema pravila, ako živimo u svetu bez zakona, onda to nikada neće prestati", ukazao je ministar odbrane.

Naveo je primer licemerja koje proizilazi iz kršenja međunarodnog prava i kazao da Albanci na KiM pokušavaju da formiraju vojsku Kosova, protivno svim međunarodnim dogovorima, Rezoluciji 1244, a da se svi slažu oko jedne stvari, a to je da vojska Kosova ne postoji.

Zaključio je da odsustvo i brutalno silovanje međunarodnog prava, kao i brutalno poništavanje svih pravila su najveća pretnja na Balkanu.

"Snažnija ekonomija i diplomatija - snažnija i vojska"

Što Srbija bude ekonomski i diplomatski snažnija biće snažnija i vojno, rekao je Vulin i dodao da je vojska uvek faktor odvraćanja.

"Svega toga neće biti bez ekonomije, neće biti bez mira i stabilnosti. Ako imate jednu zemlju koja je u stanju da očuva mir i stabilnost ona će imati strane investicije, ljude koji su spremni da ulažu, a ako tako bude imaćete snažnu ekonomiju koja će dovesti do snaženja odbrambenih struktura koje su neophodne svakoj zemlji. Mi smo vojno neutralna zemlja, a vojno neutralne zemlje nemaju taj luksuz da ne budu naoružane", rekao je Vulin novinarima u Beogradu.

Objasnio je da sistem bezbednosti ne čini samo Vojska Srbije, već i BIA, Ministarstvo odbrane, kao i diplomatija i ekonomija.

Upitan koji je najveći bezbednosni izazov, Vulin je ponovio da je to na prostoru Balkana ideja "velike Albanije", nekažnjeno širenje ideje "velike Albanije" i izazivanje sukoba sa svim narodima u regionu.

Naveo je da nije siguran da je Evropa svesna toga, kao i da želi da misli da nisu svesni jer, kako je rekao, ako nisu svesni onda ima nade da će se osvestiti i razumeti.

Ministar je naveo da bi bilo dobro i da objasne svojim biračima šta hoće od Balkana, odnosno da li hoće da Balkan bude region mira i stabilnosti koji treba da postane deo EU ili hoće da Balkan bude prostor na kojem će se neprestano sukobljavati.