Bušati: Stereotipi su tu, ali i volja za bolje odnose

"Odnosi Srba i Albanaca mogu biti normalni odnosi, koji se progresivno razvijaju, sa usponima i padovima, i incidentima poput onih na fudbalskoj utakmici. Ali oni se dinamično razvijaju i imaju veliki neistraženi potencijal", rekao je Bušati.

Šef albanske diplomatije učestvovao je na panel diskusiji u okviru šireg projekta "Srbi i Albanci-kuda dalje?" koji realizuje novinska agencija Tanjug u saradnji sa albanskom agencijom ATA.

Primetio je da postoje signali i volja da se prevaziđu stvari iz prošlosti.

"Ali teško je ignorisati slona u prostoriji, a taj slon je Kosovo. Mišljenje Albanije je da je proces normalizacija težak, ali da se uz posredovanje EU razvija. Verujemo u dijalog i kompromis jer jedino će to dovesti do više stabilnosti u regionu ali i vise investicija", istakao je šef albanske diplomatije.

Prema njegovim rečima, proces pomirenja je bolan i jedan širi proces i ne sme biti ostavljen po strani i prepušten zaboravu.

Stereotipi su tu, negativni su, napomenuo je Bušati, pozvavši se i na rezultate istraživanja koje je za potrebe Tanjuga uradio "Faktor plus".

Jedno od važnih pitanja u odnosima između Srbije i Albanije jeste i pitanje manjina - srpske u oblasti Skadra i albanske u, kako kaže, Preševskoj dolini.

Bušati kaže da su preduzeti koraci u cilju unapređenja položaja srpske manjine u okviru Zakona koji tretira to pitanje, dok kad je reč o albanskoj manjini u Srbiji ističe da treba više uraditi na njihovom ekonomskom razvoju i suzbijanju, kako navodi, diskriminacije.

Bušati je rekao da je to i obaveza koju Srbija ima na putu ka EU.

Napominje da je na putu ka EU važno usaglašavanje politika, uključujući bezbednosnu, bez obzira na opredeljenje Srbije po pitanju NATO-a, što je, kako kaže, potvrđeno i u razgovorima predsednika Srbije i Rusije juče.

"Naš zadatak je da se transformišemo od suseda u prošlosti u istinske susede", smatra Bušati.

"Sada je prilike za rešenje ili preti zamrznuti konflikt"

Bivši predstavnik EU za Kosovo i nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič upozorio je u Tirani, da bi propuštanje aktuelne prilike za rešavanje kosovskog pitanja moglo voditi ka stvaranju zamrznutog konflikta u Evropi.

Petrič je na konferenciji istakao da je veoma važno da se, pod pokroviteljstvom EU, nastavi dijalog Beograda i Prištine i nađe rešenje, jer će se okolnosti u EU još više menjati i izneo je strepnju da to neće biti na bolje.

"Izbori za Evropski parlament iduće godine će u poslaničke klupe uvesti još više ekstremista iz zapadne i centralne Evrope. Sledeća Evropska komisija biće sastavljena drugačije od aktuelne, i bojim se da će, ako prilika za rešenje kosovskog problema ne bude iskorišćen sada, buduća Komisija će pokušati da izbegne to pitanje", smatra Petrič.

Ako Federika Mogerini ne uspe, smatra austrijski diplomata, onda ne verujem da će njen naslednik pokretati to pitanje i postoji opasnost da taj problem postane zamrznuti konflikt usred Evrope.

Petrič je istovremeno ocenio da inicijativa Zorana Zajeva i Aleksisa Ciprasa, ali i Aleksandra Vučića i Hašima Tačija predstavljaju po prvi put primer kako lokalna politika pokušava da reši lokalni problem, što on podržava.

Naglasio je da EU želi da zemlje regiona nađu rešenje za sosptvene probleme, a ne da čekaju solucije iz Brisela, ali i skrenuo pažnju da postoje tri problema u regionu koja moraju da se reše pre ulaska u EU, jer Brisel neće da uvozi konflikte.

Prvi je, kako kaže, svakako istorijski konflikt Srba i Albanaca, koji treba da se reši kao što je rešen problem Srba i Hrvata deobom Jugoslavije. Drugi je rešavanje pitanja imena Makedonije, a treći, po njegovom mišljenju i najkompleksnije, je Bosna i Hercegovin.

Ukazao je na praksu da se, kada je reč o tome, održavaju često politički sastanci, da se postiže neka saglasnost, a da se posle ne dešava ništa.

"To je nešto čega je svesna EU i to se odražava na evropski put", objasnio je Petrič podsećajući da je EU posvećena proširenju.

Petrič se osvrnuo i na velike probleme sa kojima se suočava EU, dodajući da neki govore i o "egzistencijalnoj pretnji" po Uniju, što, kako kaže, nije previše preterano.

"Zemlje žele da sarađuju" 

Direktorka albanske novinske agencije ATA Armela Krasnići na konferenciji je napomenula da je važno što je nastavljena debata o budućnosti dve nacije što je ključno za ceo Balkan.

"Složili smo se svi da ta budućnost ne bude budućnost konflikata. Vidimo budućnost kao deo evropske porodice. Izazova ima još, a mediji takođe treba da daju svoj doprinos", rekla je Krasnići.

Evidentiraćemo svaki korak kako bismo razbili stereotipe, rekla je Krasnići, navodeći da se povećava robna razmena, da je turizam posebno oblast koja povezuje dve strane i da je često teže videti realnost iz medija nego kada neko lično dodaje u Albaniju.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da se Srbi i Albanci moraju bolje upoznati, jer nas predrasude vraćaju nazad u prošlost.

Ukazuje da se bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne može očekivati puna saradnja između Srbije i Albanije.

Kada je reč o EU, koja je cilj i Srbije i Albaniji, Joksimovićeva je istakla sa su obe zemlje prepoznale da se proces proširivanja usporava, i da postoje mogućnosti da se tenzije povećaju, za šta je, kaže, Makedonija bila dobar primer.

Kao dobru stranu procesa pridruženja EU navela je Berlinski proces, kroz koji smo, ističe, imali nekoliko odličnih projekata koji su inicirani upravo iz Beograda i Tirane, ideja o infrastrukturnom povezivanju, kao i povezivanje omladine, što je model koji je implementiran u Francuskoj i Nemačkoj posle Drugog svetskog rata.

Koordinatorka Nacionalnog Konventa o EU Nataša Dragojlović rekla je da glavni uzrok loših odnosa Srbije i Albanije nije Kosovo, već ideološke razlike koje vuku korene još od sukoba Envera Hodže i Tita.

Istakla je da će Srbi i Albanci, kada dostignu evropske standarde i vrednosti, normalizovati i međusobne odnose.

Navela je da je komunizam, isti i u Srbiji i u Albaniji, poništio ljudska prava i slobode, privatnu svojinu, mogućnost razvoja privatnog preduzetništva, a da je upravo to treba ispraviti kako bi obe države pristupile EU.

Buduća generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu poručila je da zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da rizikuju istorijsku priliku da postanu deo EU, te da nijedna zemlja ne bi trebalo da ima mogućnost da blokira drugu na putu ka EU.

Bregu je rekla da su regionalna saradnja i dobri međusobni odnosi zemalja u regionu glavni uslovi za napredak ka Evropskoj uniji, ističući da u regionu živi 18 miliona ljudi koji se međusobno veoma slabo poznaju.

"Imamo novu perspektivu, moramo da se poznajemo međusobno na drugi način, da sagledamo regionalnu saradnju i u ekonomskom smislu, da zbližimo ljude i zaboravimo na staru retoriku", rekla je Bergu na konferenciji.

Ističe da je neophodno ljudima dati prililiku da komuniciraju jedni s drugima, te da su veoma važni projekti koji se fokusiraju na ceo region, a ne samo na jednu državu.

U Tirani se održava druga panel diskusija u okviru šireg projekta "Srbi i Albanci-kuda dalje?" koji organizuje novinska agencija Tanjug u saradnji sa albanskom agencijom ATA.

Biće održana dva panela: "Srbi i Albanci danas-perspektive i odgovornost" i "Srpsko-albanski odnosi danas - da li vidimo istu budućost".

Skup su otvorile direktorka Tanjuga Branka Đukić i direktorka ATA Armela Krasnići.