Dačić za RTS: Mirno rešenje za budućnost Srbije

Posle razgovora sa američkim zvaničnicima i posete Vašingtonu, šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da sadašnja administracija razume interese Srbije. Za RTS govori koliko to može da utiče na postizanje dogovora sa Prištinom, kakva je uloga Rusije i da li je moguć kompromis sa Albancima. 

Rekli ste da je američka administracija spremna da sasluša kreativna rešenja mogućih problema uključujući i Kosovo. Koliko je važan taj njihov zaokret u spoljnoj politici i da li to može da utiče na postizanje kompromisnog rešenja u dijalogu sa Prištinom?

Situacija se značajno promenila posle dolaska nove administracije, kako mi je rekao novi savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton. Svih ovih decenija unazad spoljna politika SAD zasnivala se na autopilotu, ona se nije menjala. Prvi put posle dolaska Trampa, a naročito posle postavljenja Vesa Mičela zaduženog za naš region, njihov pristup je da žele da saslušaju, da imaju, kako oni kažu, kreativan pristup, ne zasnovan na autopilotu, nego pristup koji podržava da se dođe do kompromisnog rešenja, to je veoma značajno jer otvara put dijalogu i to je jasna poruka i Prištini.

Koliko će Risija sa jedne strane i Amerika sa druge da budu uključene na kraju u postizanje tog rešenja. Rusko ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je navode pojedinih medija da su se Putin i Tramp dogovorili o podeli Kosova u Helsinkiju. Vi kažete da nema promene formata dijaloga?

Te ideje o promeni formata dolazile su sa prištinske strene, jer su oni nezadovoljni time što se sada traga za rešenjima, za kompromisom, jer oni nisu spremni na kompromis, i dalje pričaju o nekim ratovima, a sa druge strane misle da bi se uključivanjem drugih faktora pomogla njihova pozicija.

Koliko će ti drugi faktori biti uključeni u postizanje konačnog rešenja?

Ja mislim da neće, taj dijalog se nastavlja pod pokroviteljstvom EU, kako je odlučila Generalna skupština UN, na predlog Srbije. U ovom trenutku i SAD i Rusija, apsolutno podržavaju dijalog koji se vodi u Briselu i spremni su da prihvate rešenje koje se postiže dogovorom, a to znači da Srbija nikada neće da prihvati rešenje koje nije u skladu sa našim nacionalnim i državnim interesima. Ta tema ne postoji na našoj agendi, tema da ćemo priznati Kosovo, da ćemo mu omogućiti članstvo u UN - postoji samo tema da hoćemo dijalog, kompromisno rešenje, dajte predloge.

Je li to etničko razgraničenje?

Sama ta činjeica da je otvoren dijalog, otvara mogućnost da svako predloži neko kreativno rešenje. To može da bude jedno od rešenja, ali ne znači da je jedino.

Priština ga ne prihvata, oni na podelu pomoinju mogućnost rata?

A šta prihvataju? Da priznamo nezavisnost Kosova, njima nije jasno da su se promenile okolnosti u svetu i stavovi najvažnijih zemalja. U svim svetskim centrima moći se uočava da je glavni problem u rešavanju kosovskog problema albansko rukovodstvo u Prištini koje ne prihvata kompromis.

Ovih dana iz saopštenja predstavnika crkve na KiM i političara mogli smo da čitamo ko na koga baca kamenje svojim stavovima o ideji etničkog razgraničenja. Da li i koliko se uvažava stav crkve i naroda na KiM kada se bude donosilo konačno rešenje, odnosno predlog.

Ja sam rekao Vesu Mičelu u Americi da vladika Teodosije kaže da je protiv podele jer će manastiri ostati van Srbije, ostaće narod na jugu Kosova, a on kaže - a zar to nije sada već. Ja ne kažem da treba da prihvatimo tu realnost. Možda crkva može da smatra da vreme nije bitno, ali za narod koji tamo živi - ako ne ostane da živi, nemamo o čemu da razgovaramo. Ja se slažem da svako iznese stavove, voleo bih da i crkva iznese stavove. Nemojte posle kao kad Milošević počne da ratuje s NATO-om, da svi kažu to je sukob sa svetom, on je ratni zločinac, neka se svi izjasne šta hoće. Mi predlažemo mirno i kompromisno rešenje za budućnost Srbije i za pozitivnu agendu u narednom periodu. Znate kako je govorio Vladimir Bulatović Vib - za juriš se u ratu javljaju najbolji, a u miru se javljaju najgori.