Kif: Napuštamo EU ali ne i Evropu, želimo stabilan Balkan

Jedan od ključnih spoljnopolitičkih interesa Velike Britanije jeste da prostor Zapadnog Balkana bude bezbedniji, stabilniji, ekonomski razvijeniji i povezaniji, izjavio je britanski ambasador u Srbiji Denis Kif.

Ambasador Denis Kif je poručio da Velika Britanija napušta EU, ali ne i Evropu, njene vrednosti i interese. Kif je tim rečima na skupu ''Samit Zapadnog Balkana u Londonu - Poruke civilnog društva'' pojasnio interes Velike Britanije, kao zemlje koja napušta Uniju, da podržava integraciju Zapadnog Balkana i proces pridruživanja.

Ambasador je ponovio raniji stav Velike Britanije da pruža punu podršku naporima Srbije da pristupi EU.

''Znamo da predstoji mnogo teškog posla, posebno u vezi sa poglavljima 23 i 24. Pozdravljamo opredeljenost Srbije da to ispuni, kao i ličnu posvećenost predsednika Vučića dijalogu sa Prištinom u potrazi za održivim i mirnim rešenjem. Unutrašnji dijalog je bio važan deo tog procesa, ali to je samo jedan primer'', naveo je Kif.

Kako je rekao, na predstojećem Samitu u Londonu 9. i 10. jula biće razmatrane tri grupe tema: ekonomska stabilnost, bezbednost i rešavanje političkih sporova.

Ambasador je naglasio da će ministri unutrašnjih poslova i bezbednosti zemalja Zapadnog Balkana razgovarati o mogućnostima unapređenja razmene informacija bezbednosnih službi kako bi se unapredio regionalni pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih izazova.

Takođe, na sastanku će biti reči i o drugim bezbednosnim pretnjama kao što su trgovina oružjem, sajber pretnje, trgovina ljudima i moderno ropstvo.

Kif je rekao da će Samit biti fokusiran i na to kako Berlinski proces može da podrži rešavanje regionalnih sporova kao što su granice, nasleđe i nestale osobe.

Ambasador je očekuje da će se civilni sektor najaktivnije uključiti u teme kao što su podrška digitalizaciji i preduzetništvu u regionu i migracijama.

''Ne očekujemo da jedan dvodnevni samit može da reši sve otvorene regionalne probleme, ali smo uvereni da aktivno učešće predstavnika civilnog društva može da doprinese kvalitetu razgovora i kvalitetu samita'', rekao je Kif i dodao da će na skupu u Londonu učestvovati oko 100 predstavnika civilnog društva.

Minić: Civilno društvo kao ''četvrti stub'' u novom pristupu EK

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta Jelica Minić ukazala je na značaj civilnog društva u procesu pristupanja EU, i da bi ono moglo da, kako kaže, postane ''četvrti stub'' u novom pristupu Evropske komisije pored vladavine prava, poglavlja 23 i 24 i ekonomskih pitanja.

Prostor za civilno društvo je jako veliki, kaže Minićeva i posebno ističe "bitku za medije".

"To mora biti i biće. Očigledno će se dobiti podrška i već je dobijena u Strategiji. Dobijena je i u okviru Berlinskog procesa, posebno sada u Londonu", navodi Minićeva.

Jedna od tema Samita, kako dodaje, biće proces pomirenja u kojem su ključnu ulogu do sada igrale organizacije civilnog društva.

"Veliki napori civilnog društva poslednjih decenija trebalo da u Londonu budu prihvaćeni od nacionalnih administracija i u potpunosti podržani'', smatra Minićeva.

Smatra da Srbija ima više od 30 otvorenih pitanja sa susedima.

"Imamo pitanja granica, posebno sa Hrvatskom ali i sa Bosnom. Imamo pitanja odnosa crkava kao na primer sa Makedonijom. Ta lista je veoma dugačka", ukazuje Minićeva.

Kinđuk: Lokalna samouprava važna za prekograničnu saradnju

Dok se čeka londonski samit, Poljaci pripremaju onaj za sledeću godinu, kada će biti domaćini.

Šef Političko-ekonomskog odeljenja ambasade Poljske Andžej Kinđuk je istakao da je privredni razvoj naročit poljski doprinos posvećen problematici lokalnih samouprava.

Naglašava važnost izgradnje jakih lokalnih samouprava, njihovu ulogu u korišćenju fondova, prekograničnoj saradnji, pomirenju, uz snažan akcenat na projekte usmerene na mlade ljude.

Skupu pod nazivom ''Samit Zapadnog Balkana u Londonu - Poruke civilnog društva'' prisustvovali su i šef Centra za evropske integracije u Skoplju Zoran Nečev i predsednik Mreže Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja.

Zbog nalaženja rešenja za 27-godišnji spor o imenu, svi su saglasni da će Grčka i Makedonija biti junaci londonskog samita.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 04. април 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом