Za koja prava su građani uskraćivani, a ko je izbegavao propise

Prošle godine zaštitniku građana žalilo se više od 12.000 građana, trećina pritužbi bila je na upravu, a mnoge i na pravosuđe.

"Kao što je svima vama poznato, Zakon o zaštitniku građana onemogućava zaštitnika građana da kontroliše treću granu vlasti iako je preko deset posto obraćanja zaštitniku građana iz ove oblasti. Mi smo retka zemlja koja nema zakon iz oblasti pružanja besplatne pravne pomoći", kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Agencija za borbu protiv korupcije, mada u okrnjenom sastavu, proveravala je izveštaje o imovini i prihodima 305 funkcionera.

"Na republičkom nivou pokrenuto je 85 postupaka zbog povrede zakona, između ostalog jedan protiv predsednika Vlade, 30 protiv sudija, pet protiv državnih sekretara", navodi Verka Atanasković, pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije.

U oblasti slobode pristupa informacijama zabrinjavajuće je, kaže poverenik za informacije od javnog značaja, što se broj žalbi ne smanjuje – ima ih 4.000 godišnje a smatra da bi ih lako moglo biti manje.

"U 90 odsto slučajeva organi vlasti ignorišu zahteve za slobodan pristup i to kasnije dovodi do žalbe povereniku i to u dve trećine slučajeva dovodi do toga da se informacija dâ. Čim poverenik za informacije dâ izjašnjenje, oni kažu 'u redu je, daćemo'. To je potpuno bespotrebno, administriramo, trošimo vreme i papir", tvrdi Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja. 

Pod lupom je i Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta.

"Što se tiče načela oportuniteta, smatram da je izuzetno dobar u onim predmetima gde se koristi, u oblasti skraćenog postupka za koji je zaprećena kazna do osam godina, tako da je osnovni princip uvođenja tog načela bio da se skrate sudski postupci", kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.

Tužilaštvo izveštava i da je prošle godine broj sporazuma o priznanju krivičnog dela bio za trećinu veći nego godinu ranije.