Poslanici o vojnom obrazovanju, ali i o pravima bivših boraca RSK

Sednici je prisustvovao ministar odbrane Aleksandar Vulin koji je naveo da Vojska Srbije nikada nije bila politička institucija, te da se striktno vodi računa da se poštuju pravila koja su u vojsci.

Dodao je da će, ukoliko se usvoji set zakona iz oblasti odbrane, u Vojsci Srbije ponovo biti oficir zadužen za moral i dodao da se to ne reguliše zakonom, već je nešto što vojska nosi, uvek je nosila i uvek će nositi.

Odgovarajući na primedbu poslanice Srpske radikalne stranke Vjerice Radete da Srbi sa KiM ne mogu da služe vojsku u Vojsci Srbije, jer imaju administrativni problem, odnosno sudovi u centralnoj Srbiji neće da im izdaju potvrdu o tome da nisu kažnjavani, a da kada bi uzeli od kosovskih sudova takvu potvrdu, ona ne bi bila prihvaćena u Srbiji, Vulin je rekao da će se pronaći drugi mehanizmi da se reši ovaj problem.

"To nije jedini problem, ima više problema kada je u pitanju pravosudna mreža, jer mi nećemo i ne možemo prihvatiti nikada pečate nikakvih kosovskih institucija, ali možemo da vidimo koji su drugi mehanizmi da rešimo taj problem. Biće im omogućeno", rekao je Vulin.

Podsetio je da je u vreme dok je bio direktor Kancelarije za KiM dogovoreno da dva đaka sa KiM bez ikakvih uslova imaju pravo da se upišu na Vojnu akademiju, samo da budu odatle.

Dodao je da i danas u Vojsci Srbije ima pripadnika sa KiM, koji skoro svakodnevno putuju, jer žive tamo.

Vulin je na primedbe poslanika SRS da Srbija treba da sklopi savez sa ODKB i prekine svaku saradnju sa NATO-om ponovio da je Srbija vojno neutralna zemlja.

"Visoka rodna ravnopravnost u Vojsci"

Aleksandar Vulin je rekao i da je rodna ravnopravnost u Vojsci Srbije izuzetno visoka i da se u VS trenutno nalazi više od 10 odsto žena.

Naveo je da je u mirovnim operacijama preko 12 odsto pripadnica, a u samom Ministarstvu odbrane oko 48 odsto žena.

"Vidite da je zastupljenost izuzetno visoka, mnogo viša nego čak i u nekim drugim armijama koje pričaju da su daleko dalje od nas otišle kada je u pitanju ravnopravnost, ali kao što vidite VS i Ministarstvo odbrane imaju razloga da se ponose onim što rade", rekao je Vulin.

Ocenio je i da su se žene u vojsci pokazale ne samo kao izuzetni profesionalci, nego kao izuzetni ljudi, što je bilo i ranije, rekao je Vulin.

Odgovarajući na jedan od predloga poslanika da se pitomci Vojne srednje škole upisuju na Vojnu akademiju, Vulin je rekao da oni to već čine, i da je to regulisano i Predlogom zakona o vojnom obrazovanju.

"Tako se u članu 52 kaže: na studijske programe osnovnih integrisanih akademskih studija, koji se realizuju na Univerzitetu, upisuju se škole radi prijema u profesionalnu vojnu službu iz građanstva i učenici srednjih vojnih škola, a stav 5 ovog zakona kaže: lica iz građanstva upisuju se putem konkursa koji raspisuje Univerzitet. Dakle to se reguliše internim aktima i pravilima i sve je regulisano. Svi naši pitomci automatski idu kroz odgovarajuću listu u Vojnu akademiju", naveo je Vulin.

Dodao je da niko ne želi da izgubi dragoceni kadar, jer kada četiri godine neko provede u Vojnoj gimnaziji, oni su već vojnici.

"Za bolji položaj vojnika potreban ceo sistem"

Govoreći o položaju pripadnika VS, Vulin je istakao da je za poboljšanje istog potreban ceo sistem, što će se unaprediti i ukoliko se usvoji set zakona o odbrani.

"Jednog IT inžinjera Vojska nikada neće moći da plati 1.000 evra ili 2.000 ili 3.000. Radimo određene promene pravilnika i omogućavamo u saradnji sa Ministarstvom finansija, a po naređenju vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića za naše naučnike i istraživače mogućnost da dođemo do njihovog posebnog stimulisanja. Da li će to biti dovojno – ne znam, ali znam da takav IT stručnjak koji završi Vojnu akademiju na tržištu košta mnogo, verovatno mnogo više nego što ijedna vojska može da ga plati", naveo je Vulin.

Što se tiče vojnika po ugovoru, Vulin je naveo da je njihova plata veća nego što je bila pre mera fiskalne konsolidacije, najveća do sada, ali da ni to nije dovoljno.

"Jer, što Srbija bude ekonomski snažnija, to će određeni kvalifikacioni profili biti skuplji na tržištu, a država neće moći to svaki put da isprati", istakao je ministar odbrane.

Naveo je da će Vojska Srbije biti primamljivija u slučaju da, ukoliko se usvoji set ovih zakona, prednost imaju pri zapošljavanju porodice jednog pripadnika u Vojsku, kao i da lečenje bude prilagođeno njemu.

"Novčane nagrade, solidarna pomoć za rođenje deteta, nadoknade za kadete, pitomce, stambena izgradnja, sve su to mehanizmi da budu zadovoljniji što su u Vojsci. Ali vidite, sve je to celina, nije dovoljna jedna stvar, samo sve zajedno će rešiti problem položaja vojnika, kao i vojno obrazovanje i rešavaće i vraćanje morala i civilne odbrane u okviru Ministarstva odbrane", rekao je Vulin.

Polemika o pravima boraca nekadašnje Republike Srpske Krajine

Poslanik Miodrag Linta pokrenuo je pitanje rešavanja položaja građana Srbije koji su učestvovali u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i pozdravio najavu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Zorana Đorđevića o donošenju novog Zakona o pravima boraca, ratnih invalida, civilnih žrtava rata i članova njihovih porodica.

Posebno je apelovao na Ministarstvo da u novi zakon bude uključena kategorija građana Srbije koji su bili pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine.

"Radi se o preko 50.000 Krajišnika kojima su priznata prava boraca samo do 27. aprila 1992. godine, odnosno do formiranja SRJ. Krajišnici se godinama osećaju diskriminisano, jer smatraju da se nisu borili za sebe, nego da su se borili za Jugoslaviju, za Srbiju i za svoj narod", rekao je Linta.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta rekla je da je priča poslanika Linte propagandna priča, demagogija bez efekta.

"Što se tiče SRS-a, mi naravno imamo drugačiji pristup Republici Srpskoj Krajini i smatramo da bi je trebalo osloboditi od hrvatske ustaške okupacije", rekla je Radeta i dodala da što se tiče krajiških Srba, ova vlast, kao i prethodne, ništa nije učinila da se poboljša njihov status.

Linta je odgovorio da Srbija poštuje međunarodni poredak i nastoji da u okviru svojih mogućnosti aktivno pomogne opstanak preostalih Srba u Hrvatskoj.

Maja Gojković, u svojstvu poslanika, istakla je da predlog Miodraga Linte upotpunjuje materiju zakona, i da ne vidi zašto se desila „žučna“ rasprava između dve poslaničke grupe na ovu temu.

"Smatram da, baš zbog osetljive teme i zbog položaja srpskog naroda van teritorija granica Republike Srbije, nije ovde mesto da jedni drugima zadajemo niske udarce ispod ili iznad pojasa, nego da barem ta tema bude nešto što će poslanike Narodne skupštine ujediniti", rekla je Gojkovićeva.

Dodala je da će se najmanje ovakvim diskusijama pomoći položaju Srba u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji...

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić istakla je da je Vlada obavestila Skupštinu da ovaj amandman nije prihvatila.

"Vlada je obavestila Skupštinu da nije prihvatila taj amandman zato što prava izbeglih i prognanih lica nisu predmet uređenja ovog zakona, što je tačno. Meni kao poslanici opozicije nije baš lako da kažem da je Vlada u pravu, ali ovaj put jeste u pravu", rekla je Čomićeva.

Čomić: Kandidujem se za predsednicu komisije

Gordana Čomić je, povodom predloga predsednice Skupštine Maje Gojković za formiranje komisije koja će utvrditi posledice NATO bombardovanja na zdravlje građana Srbije, rekla da će podržati stavljanje na dnevni red sastav te komisije i predložila sebe za predsednicu komisije.

"Ne da ću podržati stavljanje na dnevni red sastav komisije, nego vam se kandidujem za predsednicu te komisije, pošto za razliku od većine onih koji u javnosti lupetaju o osiromašenom uranijumu, ja znam o čemu se tu radi", poručila je Čomićeva.

Gojkovićeva ju je obavestila da je utvrđen predlog da će predsednik te komisije biti Darko Laketić, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.

"Pretpostavila sam da vi to ni ne želite, jer ste imali šansu da postanete predsednik komisije, da ste hteli da je formirate, za vreme dok je ministar odbrane bio bivši predsednik DS-a Dragan Šutanovac", rekla je Gojkovićeva.

Na Predlog zakona o vojnom obrazovanju poslanici su podneli ukupno 653 amandmana, a Vlada je predložila Narodnoj skupštini da prihvati jedan amandman.

Poslanici Skupštine Srbije završili su u petak načelnu raspravu o setu zakona iz oblasti odbrane i usvojili predloge odluka koji se odnose na učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u ovoj godini.