EK: Srbija i Crna Gora najviše napredovale, Turska nazaduje

Reč je o izveštajima o napretku Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Kosova*, Albanije i Turske.

Najdalje su, kako je konstatovano, u procesu odmakle Crna Gora i Srbija.

Kada je reč o Srbiji, u ključnoj oblasti vladavine zakona bilo je određenog napretka, ali treba pojačati napore i postići više rezultata u stvaranju klime za slobodu izražavanja, jačanju nezavisnosti i efikasnosti sudstva, kao i održive borbe protiv kriminala i korupcije.

Kad je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom, kaže se da je potreban hitan napredak u dijalogu koji vodi sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini kaže da je ubeđena da je takav sporazum moguć, ali da je potrebno primeniti i ranije postignute dogovore.

Izveštaj pohvaljuje dobre rezultate ekonomskih reformi, posebno u vidu makroekonomske stabilnosti, kontrole budžetskog deficita i inflacije, ali i potrebu da se popravi poslovna klima i dovrše krupne strukturne reforme javne uprave, poreskih organa i državnih preduzeća.

Određeni napredak, kaže Izveštaj, postignut je i u oblasti reforme javne uprave, ali dodaje da Srbija tek treba da ispuni svoje ciljeve, profesionalizuje administraciju i održi kapacitete za bavljenje pitanjima članstva u EU.

Ukupno gledajući, Srbija je igrala konstruktivnu ulogu u odnosu sa susednim zemljama u regionu i EU, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je bitan jer bi nalazi pre svega u oblasti vladavine prava mogli da utiču na broj novih poglavlja koje bi Srbija mogla da otvori u junu.

U decembru su otvorena dva, predstavnici Srbije kažu da smo spremni za još pet, ali to će zavisiti i od ovog izveštaja koje će zemlje članice konsultovati u donošenju odluke.

Kosovu* je generalno pripisan spor napredak s obzirom na to da pet država članica ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost, a istovremeno se očekuje da se više angažuje u dijalogu sa Beogradom, s posebnim naglaskom na potrebu sprovođenja svih sporazuma postignutih tokom tog dijaloga. 

Ranije danas, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici predao je premijerki Srbije Izveštaj EK o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.  

Izveštaji za zemlje regiona

Makedonija i Albanija imaju status kandidata i čekaju datum za otvaranje pregovora, dok je BiH nedavno predala Upitnik i čeka mišljenje Komisije o zahtevu za članstvo.

Kosovo beleži najsporiji napredak, a uz to, pet zemalja članica EU ne priznaju jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, prenele su agencije.

Komisija je preporučila otvaranje pregovora sa Albanijom, uz ocenu da je ta zemlja postigla dobar napredak, posebno u oblastima reforme javne uprave, jačanju nezavisnog sudstva, borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, zaštiti ljudskih prava i prava manjina.

Pozitivno je ocenjen i napredak Makedonije, koja status kandidata ima još od 2005, ali je njeno otvaranje pregovora u zastoju zbog protivljenja Grčke zbog imena te bivše jugoslovenske republike.

Zbog činjenice da Atina i Skoplje već nekoliko meseci pregovaraju o promeni imena Republike Makedonije, u Evropskoj komisiji su ovog puta optimističniji da će se, rešenjem višegodišnjeg spora, konačno toj državi omogućiti skorije otvaranje pregovora.

Komisija je podsetila na ranije promovisanu strategiju o proširenju Unije na zemlje Zapadnog Balkana, koja, kako se navodi, neće dozvoliti prijem u članstvo državama koje prethodno ne reše sve svoje bilateralne sporove.

Kada je reč o BiH, koja je u prošlom izveštaju beležila spori napredak, ovog puta je pozvana da hitno izmeni izborno zakonodavstvo, koje će omogućiti održavanje izbora na svim nivoima planiranih u oktobru ove godine, ali i kasnije formiranje vlasti.

Politički lideri u BiH tvrde da imaju volju za izmenu izbornog zakonodavstva, ali rezultata nema, a rok za taj posao je veoma kratak i morao bi biti završen najkasnije do 7. maja.

Crna Gora je do sada otvorila 30 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena. U izveštaju stoji da je Crna Gora nastavila napredak, posebno u oblasti pravnog i institucionalnog okvira.

Zamerka se odnosi na to da učinak sprovedenih reformi ne daje vidljive rezultate, kao da nema napretka u području slobode izražavanja.

Najviše kritika je, navodi se, upućeno Turskoj, gde se u zatvorima nalazi oko 150 novinara, te da je vanredno stanje, proglašeno nakon neuspešnog vojnog udara u leto prošle godine, iskorišćeno za masovni obračun s političkim protivnicima.

Mediji u regionu preneli su da je najsnažniju poruku sa današnje sednice Evropskog parlamenta uputio predsednik EK Žan Klod Junker, koji je rekao da EU mora da pruži evropsku perspektivu zemljama jugoistočne Evrope kako bi se izbeglo ponavljanje ratnih sukoba iz devedesetih.

"Ako se ne otvorimo zemljama u tom izuzetno komplikovanom regionu, ako im ne pružimo evropsku perspektivu, imaćemo ponovo rat u tom području kakav smo imali devedesetih", rekao je Junker.