Kako je novac od prodaje srpskih firmi završio u Švajcarskoj?

Prema podacima kojima raspolaže Kancelarija za KiM, sredstva od prodaje oko 660 preduzeća u kojima je radilo 60.000 ljudi pod kontrolom su Centralne banke Kosova, koja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju ima zaključen ugovor o čuvanju povereničkih fondova za namirenje vlasnika i poverilaca prodatih preduzeća.

Ali pod uslovom da vlasnici i poverioci dokažu svoja prava. Stoga se novac čuva na oročenim depozitima u švajcarskim bankama, kaže za Tanjug Igor Popović, rukovodilac grupe za pravna i imovinska pitanja u Kancelariji za KiM.

Cilj Srbije je, kaže, da se i ta tema – povraćaja imovine, kao i raspolaganja ovim novcem – stavi na pregovarački sto u Briselu. Priština, međutim, ne želi ni da razgovara o tome, i tvrdi da je to unutrašnje pitanje Kosova.

"Prema podacima kojima raspolažemo, ukupna procena prihoda od protivpravne prodaje preduzeća tokom privatizacije iznosi 662 miliona evra, ostvarenih u 60 krugova privatizacije na KiM", kaže Popović.

Od tog novca, 75 odsto je namenjeno za obeštećenje vlasnicima i poveriocima privatizovanih preduzeća, 20 odsto za zaposlene, a pet procenata je namenjeno za troškove same Agencije.

Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da još ima nade da se do ovog novca dođe, ali samo ako Srbija zvanično zatraži da se "zamrznu" sredstva od privatizacije koja su dobijali Unmik i prištinske vlasti.

U prilog tome da postoji mogućnost da se dođe do sredstava je i stav Unmika da sadašnje kosovske vlasti nisu pravni sledbenici kosovske agencije za privatizaciju, koju je osnovao upravo Unmik. "Sredstvima koje je Unmik ostvario ne mogu raspolagati vlasti na KiM", jasan je Čelić pa savetuje i druge mere kako se može doći do dogovora oko novca.