Brnabić: ZSO nije kompenzacija za Kosovo u UN

"Dogovori moraju da se poštuju. Nema daljih pregovora oko ZSO. Nećemo dati ništa drugo, jer to stoji u Briselskom sporazumu", rekla je Brnabić u parlamentu.

Ona je istakla da je Briselski sporazum bila diplomatska pobeda Srbije, a dokaz za to je što Priština ne želi da ga implementira.

"I danas insistiramo na sprovođenju Briselskog sporazuma. Zar smo mi krivi zato što Brisel ne poštuje dovoljno svoj sopstveni potpis, vreme i enegiju da oni budu garant Briselskog sporazuma", upitala je Brnabićeva i istakla da je taj sporazum apsolutno u interesu građana Srbije.

Ona je retorički upitala da li neko misli da Priština ne bi sprovela Briselski sporazum da je bio u njenom interesu i podsetila da je sporazume koji je svojevremeno potpisao Borko Stefanović (DS) o integrisanom upravljanju granica. odmah bio sproveden, jer je bio potpuno loš.

"Svi se sada vraćaju na to što je pisalo 'border' - granica. Kad imate takve sporazume, svi trče da ih implementiraju", rekla je Brnabićeva.

Poslanik Đorđe Vukadinović smatra Briselski sporazum političkom greškom i Vladu pita - šta sa njim namerava?

"Mislim da gorke plodove te pobede gledaju Srbi na KiM svih ovih godina. Ali slažem se u drugom delu da je besmisleno razgovarati dalje dok se ne primeni dogovoreno", naveo je Vukadinović.

Premijerka je odgovorila da "mi ubiramo gorke plodove jer nije bilo snage u EU da se Briselski sporazum implementira".

"U ovoj vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o KiM"

U ovoj vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o Kosovu i Metohiji, jer je Kosmet autonomna pokrajina u okviru Srbije, poručila je premijerka tokom diskusije sa poslanikom Nove stranke Zoranom Živkovićem.

Živković je postavio nekoliko pitanja premijerki i ministrima, a iako je, kaže, hteo da postavi i pitanja u vezi dešavanjima u Kosovskoj Mitrovici, to nije učinio jer, naveo je, "nema nikoga ko bi mogao da kaže bilo šta o tome konsekventno".

"Ja to pitanje neću da postavim, nema ministra unutrašnjih poslova, pravde, nema ministra inostranih poslova, ministra odbrane", rekao je Živković.

Na to je premijerka uzvratila da joj je teško da razume zašto Živković misli da je ministar spoljnih poslova nadležan da govori o Kosovu i Metohiji.

"Razumem ja to dovoljno zašto vi mislite da ministar spoljnih poslova treba da govori o Kosovu i Metohiji, ali u ovoj vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o Kosovu i Metohiji. Ima drugih ministara koji se bave KiM, koje je autonomna pokrajina u okviru Srbije", rekla je Brnabićeva.

"Spoljna politika Srbije nikada nije bila jasnija"

Naš strateški cilj je EU i Srbija se neće, a nema, kaže, ni potrebe odreći tradicionalnih prijateljstava i onih koji donose ekonomsku korist, poručila je Brnabićeva u Skupštini.

"Potrebno je da imamo održiviji i dinamičniji rast. Zato moramo da sarađujemo sa Rusijom, Kinom, Indijom, SAD, Arapskim Emiratima", precizirala je Brnabić odgovarajući na poslanička pitanja.

Odgovarajući poslaniku Zoranu Živkoviću, premijerka je rekla da je to najbolja politika koja se, prema njenim rečima, dosta razlikuje od politika iz prethodnog perioda kada su srpski zvaničnici različito pricali u zavisnosti od toga gde pričaju.

"Ako ste u Vašingtonu imate jednu priču, ako ste u Moskvi drugu, i ako ste u Briselu treću priču. Van ova tri centra niste nigde drugde bili", rekla je Brnabićeva.

"Urađen nacrt zakona o spoljnim poslovima"

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ukazala je da je izgrađen Nacrt strategije nacionalne bezbednosti, u koju su uključeni svi spoljnopolitički orijentiri koji se odnose na bezbednost i usklađivanje.

"Još prošle godine čekajući evropsku globalnu strategiju počeli smo sa izradom Nacrta strategije, koji je završen i nalazi se kod predsednika, a potom će uslediti javna rasprava o njemu, pa će ići na vladu i pred Skupštinu", ukazala je Brnabićeva.

Joksimovićeva je dodala da je i nacrt zakona o spoljnim poslovima urađen i da veruje da će u najskorije vreme biti predmet debate u parlamentu.

Podvukla je da ne postoji strategija spoljne politike, za koju je pitao Živković, objasnjivši mu da i da je spoljna politika definisana kroz dokumenta nacionalne strategije bezbednosti i zakon o spoljnim poslovima.

Srbija radi na odgovoran način, kao odgovorna država, poručila je Joksimović kritikujući poslanika Živkovića što se nije dobro pripremio za postavljanje pitanja.

"Vlada radi na ravnomernom regionalnom razvoju"

Ana Brnabić je, odgovarajući na pitanje poslanika Muamera Zukorlića u Skupštini Srbije, rekla da je Vlada svesna problema "demografske erozije", ističući da je podsticaj rađanja jedan od apsolutnih prioriteta.

Ukazala je da je donošenje startegije za podsticanje rađanja način da se natalitet u Srbiji poboljša, kao i ulaganje u regionalni razvnomerni razvoj.

"To je jedan od razloga što koristimo subvencije za investirore. Da ih usmerimo ka onim delovima Srbije koji su manje razvijeni. Tako je otvoreno više hiljada radnih mesta. Otvorili smo Klinički centar u Nišu, radimo sa Evropskom investicionom bankom, fokusiramo se na gradove koji bi trebalo da budu centri razvoja", istakla je predsednica Vlade.

Premijerka je, na pitanje o ulaganju u infrastrukturu, ukazala da je ona ranije bila na neverovatno niskom nivou i da "niste znali kako da stignete od Niša do Užica".

"To je sramota i to se ispravlja", rekla je Brnabićeva i istakla da je to jedan od uspeha vlade koji građani najpre mogu da vide.

Napomenula je da se mora više ulagati i u obrazovanje.

Ministarka Zorana Mihajlović je istakla da srpska vlada poslednjih pet godina nije samo završavala projekte, nego je inicirala nove.

Ukazala je da su bolji odnosi predsednika Republike sa Kinom razlog novih ugovora, i na Koridoru 11, između dve zemlje.

Govoreći o auto-putu Beograd–Sarajevo, ministarka je rekla da je srpska strana spremna da ide na liniju ka Kotromanu.

"Srbija želi da se povezuje sa regionom", istakla je ministarka.

U danu za postavljanja pitanja članovima vlade, poslanik Muamer Zukorlić je pitao premijerku i ministarku o "migracionoj eroziji" i ulaganju u infrastrukturu.

On je rekao da je potrebna mentalna obnova nacije "s obzirom da smo imali 40 godina vladavine komunizma, gde smo doživeli moralni i kulturno-civilizacijski pad".

Ugovor o koncesiji za aerodrom javno dostupan od oktobra

Premijerka je najavila da će ceo ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" sa francuskom kompanijom "Vansi erports" biti objavljen kada bude zatvorena finansijska konstrukcija, a to se očekuje do kraja septembra.

"U skladu sa Zakonom o javno privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora biće registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija, najkasnije mesec dana od potpisivanja ugovora znači 21. aprila", rekla je Brnabićeva odgovrajući na pitanja poslanika u parlamentu.

Ukazala je da će kompletan ugovor biti transparentan, ali da mora prvo da se finansijski zatvori cela konstrukcija.

Brnabićeva je podsetila da će država od koncesije dobiti ukupno 1,46 milijardi evra i navela da da ćemo samo od koncesione naknade jednokratno dobiti 501 milion evra, kad će finansijski biti zatvoren taj posao - do kraja septembra.

Premijerka je naglasila da je francuski "Vansi" možda najbolja svetska kompanija za upravljanje aerodromima.

Brnabićeva je rekla da država ne prodaje aerodrom već da je dovela vrhunsku kompaniju koja će njime upravljati, kao i da će aerodrom biti vraćen državi i građanima posle 25 godina.

Ističe da će koncesija povećati prihode za male akcionare i državu i sredstva za investiranje.

Rekla je da je sproveden transparentan tender koji do sada u Srbiji nije viđen, kao i da su se javile najveće svetske kompanije i konzorcijumi.

Ona je navela da je aerodrom zbog profesionalnog mendžmenta uspeo od 2010. do 2017. da gotovo duplira broj putnika, poveća broj poletanja za 33 odsto, za prevoz robe za 2,4 puta, kao i da su prihodi uvećan za 50 odsto.

Brnabićeva ističe da tu nije reč ni o kakavom tajnom ugovoru o koncesiji i da se vlada opredelila za strateškog partnera kroz kocesiju u interesu građana, u kojoj učestvuju i međunarodne finansijske institucije EBRD, EIB i Svetska banka.

"To otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona i interesa građana Srbije".

Ukupna nominalna vrednost ove transakcije je oko 1,46 milijardi evra (1.461.508.000 evra), a tu spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.

Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze.

"Vansi Aerodromi" ponudio je jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra.

Isplata će se vršiti kroz dividendu i to: Republici Srbiji 417 miliona evra i malim akcionarima 84 miliona evra.

Tokom perioda trajanja koncesije biće plaćana godišnja koncesiona naknada.

Minimalna koncesiona naknada po godini se kreće između 4,4 miliona evra do 15,1 miliona evra.

Ponuđena kapitalna ulaganja su sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletna staze, pomoćnih rulnih staza i brzih izlaza sa piste.

Očekuje se razvoj prostora terminala, podizanje broja gejtova i dodatni razvoj kargo stendova.

"Fijat je tu i ostaje"

Brnabićeva je izjavila da kompanija "Fijat" ostaje u Srbiji.

"Molim vas, zbog građana, da ne širite paniku i neistine o 'Fijatu'. 'Fijat' je tu, 'Fijat' ostaje", rekla je Brnabićeva, odgovarajući na pitanja poslanika Nove stranke Zorana Živkovića da li će "Fijat" prekinuti saradnju sa Srbijom i proizvodnju do kraja godine.

Premijerka je navela i da se radi na razvoju Kragujevca, te da postoje ozbiljne indicije za još neke investitore, za više hiljada radnih mesta.

"Umesto što smo sve pare dali za 'Fijat', u netransparentnom ugovoru, koji nikad nije bio objavljen i rekli - Dosta za Kragujevac, Fijat, ajmo kući", rekla je Brnabićeva.

Ona je navela da je vlada u stalnoj komunikaciji sa "Fijatom" i ima dva člana Nadzornog odbora u toj kompaniji, te podsetila da je vlada imala ulogu medijatora u pregovorima sindikata i poslovodstva "Fijata", kada je izdejstvovala da se potpiše novi, trogodišnji ugovor, što, kako je rekla, donekle osigurava poslove tih ljudi.

"U privatnom sektoru nikad ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo videti da se ugovor kakav je potpisan sa 'Fijatom' u vreme kada je kompanija dolazila u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer nije bio u interesu građana", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da će vlada štititi interese građana i gledati da sledeći ugovor bude u njihovom interesu, ali tako da "Fijat" ostane, što, kaže, nije bio slučaj ranije.

"Nema indicija da se Etihad povlači"

Odgovarajući na pitanje lidera Nove stranke Zorana Živkovića da li se "Etihad" povlači iz "Er Srbije", Brnabićeva je u Skupštini Srbije rekla da su u pitanju medijske dezinformacije.

Podsetila je da svi pokazatelji poslovanja Er Srbije ukazuju na rast i rekla da je u 2017. ta kompanija imala 2.617.000 putnika što je povećanje broja putnika od 90 odsto u odnosu na 2013. godinu.

"Etihad je naš strateški partner koji nije dao ni jednu indiciju da će izaći iz Er Srbije", rekla je Brnabićeva i dodala da ona ne može da govori u ime Etihada i planova te kompanije.

Brnabićeva je prethodno navela podatke o povećanju broja putnika i robe te istakla da je količina prevezene robe četiri puta veća u odnosu na 2013. godinu, a broj aviona je povećan za 23,5 odsto.

"Modernizovana je flota, 2014. smo nabavili deset novih aviona, 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion Erbas A-3030, da ne pričam o novim rutama koje su uvedene", poručila je Brnabićeva.

U prošloj godini, kaže, "Erlajn market lider" proglasio je "Er Srbiju" za lidera na tržištu avio-kompanija.

"Što se tiče Er Srbije, nadam se da sam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi Er Srbija i da ona posluje u skladu sa svim planovima", poručila je Brnabić obraćajući se poslaniku Nove stranke.

Er Srbija je "zdravo i dobro", zaključila je Brnabićeva.

"E-uprava dokaz da se borimo protiv korupcije"

Predsednica vlade izjavila je da se Srbija bori protiv korupcije, da je najbolji primer za to uvođenje e-uprave, a da je stavljanje Srbije pod pojačani monitoring FATF-a bila "par ekselans" politička odluka.

Odgovarajući na pitanja poslanika SDS Marka Đurišića šta će vlada uraditi u vezi sa tri pokazatelja da u Srbiji nema borbe protiv korucpje, Brnabić je rekla da se vlada bori protiv korupcije, tako što predlaže veliki broj zakona, kako bi se impelemtirale sve preporuke međunarodnih tela, tako i u praksi.

Jedan od primera je, kaže, uvođenje e-uprave, jer nema drugog načina da budemo transparentniji.

"Zašto Srbija kasni u tome 10-15 godina, zašto to nije ranije bilo urađeno, kada je zdrava pamet, uvođenje zdravog razuma u državnu upravu. Zašto smo bili jedina država koja je dočekala 2016. godinu, a da koja ni matične knjige građana nije imala u elektronskom obliku", upitala je premijerka.

Dodala je da će u aprilu biti povezane sve baze državne uprave sa pravosudnim bazama.

"Stavljanje Srbije pod pojačani monitoiring je bila politička politička odluka par ekslenas, Srbija je implementirala 35 od 40 preporuka", rekla je Brnabić.

Đurišić je ponovo pitao i za tok istrage o ubistva Olivera Ivanovića i na koga je Ivanović ukazao kao pretnju po ličnu bezbednost, a Brnabićeva je rekla da je vlada učinila sve što je bilo u njenoj moći, ali da mi nemamo direktnu kontrolu na KiM, koja je izgubljena 2008. godine.

"Ne možete da krivite ovu ili prethodnu vladu za to. Sve što je bilo u našoj moći, uradili smo i radimo. Insistiramo da imamo komunikaciju sa svim službama koje bave time", kazala je premijerka.

Ona je navela i da ne bi trebalo tu temu besmisleno politizovati.

"Dovoljno je velika tragedija da svi zajedno na tome radimo kako bismo napravili pritisak da se ubice nađu", rekla je Brnabićeva.

Vukosavljević: Završen Nacrt medijske strategije

Ministarstvo kulture i informisanja završilo je Nacrt medijske strategije za narednih pet godina, radna grupa je tekst potpisala, a kroz sedam do deset dana počeće i rasprava predviđena procedurom, kaže ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je, odgovarajući na poslaničko pitanje o tome kada će biti raspisani konkursi za TV i radio frekvencije, naveo da će se jedan deo strategije baviti tim pitanjem.

"Raspravom o Medijskoj strategiji pristupiće se i preispitivanju medijskih zakona u smislu njihove usklađenosti sa zakonskim opredeljenjima države", poručio je resorni ministar.

Ministar je ukazao i da će strategija obuhvatiti i pitanje stabilnog finansiranja elektronskih i štampanih medija.

Đorđević: Od 1. jula bez kašnjenja u isplati porodiljama

Isplata naknada trudnicama i porodiljama neće kasniti posle 1. jula, kada na snagu stupi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Odgovarajući na poslanička pitanja u vezi sa kašnjenjem u isplati naknada trudnicama i porodiljama, Đorđević je u parlamentu rekao da je tačno da se kasni u isplati, jer postoje neodgovorni poslodavci koji kasne i po više od godinu dana sa isplatama.

Poslodavci su, kako je naveo, po još važećem zakonskom rešenju, donetom pre 2012. godine, u obavezi da uplaćuje porodiljsko bolovanje, a zatim da dokazuju da su uplatili, dok država i roku od pet dana refundira poslodavcima.

Upravo će tu grešku prema porodiljama ispraviti novo zakonsko rešenje, pa će od 1. jula država da isplaćuje naknade i više neće biti kašnjenja, rekao je ministar.

"Neće biti kašnjenja ni jednog jedinog dana, a potvrda za to je roditeljski dodatak, koji je u ingerenciji države, a ne kasni ni dan. Tako će da bude i sa porodiljskim od 1. jula", rekao je Đorđević.

Neka pitanja nisu bila upućena izvršnoj vlasti u Srbiji.

"Niko od opozicije ne pita, evo ja ću da pitam Angelu Merkel zašto traže od Srbije da Srbija uvede sankcije Rusiji a pre neki dan Merkel dala zeleno svetlo da se uvozi gas iz Rusije u Nemačku", upitao je poslanik JS Dragan Marković Palma.

Ministra omladine i sporta zamolio je da od međunarodnih sportskih institucija traži da se timovi Albanaca sa Kosova više ni u jednom žrebu ne sretnu sa reprezentacijom Srbije.

Poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na skupštinskoj sednici koja je u toku, i to od 16 sati do 19 sati, kada se prekida rad po dnevnom redu, stoji u Poslovniku o radu parlamenta.

Po članu 205. Poslovnika, Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici parlamenta.