Linta: Otvorena pitanja sa Hrvatskom mogu se rešavati samo dijalogom

Miodrag Linta je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naglasio da nije siguran da će susret Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović "doneti nešto epohalno i suštinski napredak", ali i dodao da je "važno da se uđe u taj proces".

"Mi stalno insistiramo da se uspostavi dijalog i apelujemo na EU da podstakne zvanični Zagreb, pošto nije sporan zvanični Beograd, da se otvori stalni dijalog, da se aktiviraju međudržavne mešovite komsije po raznim pitanjima i da se kroz taj stalni dijalog zaista reše brojna otvorena pitanja, pre svega koja muče stotine hiljada proteranih Srba i drugih oštećenih građana", naveo je Linta.

Podsetio je da su Vučić i Grabar Kitarovićeva u junu 2016. godine potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja u kojoj se govori o četiri korpusa pitanja.

"To je pitanje položaja nacionalnih zajednica, nas zanima položaj Srba u Hrvatskoj, pitanje nestalih lica, pitanje granice i posebno važno za stotine hiljada oštećenih građana i proteranih Srba je pitanje Bečkog sporazuma o sukcesiji, posebno Aneksa G Bečkog sporazuma u kome se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990, a da će svi ugovori za vreme rata pod pritiscima i pretnjama koji su sklopljeni biti poništeni", objasnio je Linta.

Naveo je da Hrvatska do sada nije htela da razgovara o pitanjima otetih stanarskih prava, pitanju zaostalih neisplaćenih penzija, pitanju povratka oduzetog poljoprivrednog zemljišta, pitanju naknade štete za uništene kuće, pitanju radnog staža i brojnim drugim pitanjima koja ljude muče.

"Ljudi samo žele da Hrvatska poštuje temeljnu evropsku vrednost, a to su ljudska prava, kao i da poštuje ovaj međudržavni sporazum – Bečki sporazum o sukceskiji u kome se jasno kaže šta su njene obaveze, a po Ustavu Hrvatske Hrvatska ima obavezu da to rešava", istakao je Linta.

Poziv građanima da prijave imovinu u Federaciji BiH 

Miodrag Linta je ukazao da se u Federaciji BiH sprovodi proces prijave prava na imovinu.

"U Federaciji BiH se faktički uspostavlja nova zemljišna knjiga i nadležni opštinski sudovi pozivaju sve građane, nas pre svega zanimaju stotine hiljada Srba koji su rodom i poreklom iz tih krajeva, a žive sada u Srbiji, žive RS, žive u trećim zemljama, važno je da obrate pažnju na taj proces", rekao je Linta.

Naveo je da su sve informacije o procesu registracije nekretnina dostupne na sajtu Saveza Srba iz regiona, www.ssr.org.rs, kao i da se mogu videti liste katastarskih opština gde taj proces teče.

"Važno je da građani, odnosno u ovom slučaju Srbi, znaju da ti rokovi od početka javnog oglasa traju godinu dana", rekao je Linta.

Objasnio je da ukoliko ne prijave svoju imovinu građani ne gube prava na nju, ali da nakon isteka predviđenog roka od godinu dana za prijavu moraju da plaćaju troškove sudske takse i to je negde oko 300 evra.

Dodao je da vremenski rok početka procesa prijave imovine zavisi od opštine do opštine.

"Trenutno u Federaciji BiH ima oko 1.800 katastraskih opština, sada se taj proces odvija ili je već završen u 662 katastarske optine. Mi pozivamo sve Srbe da vide naš sajt, tamo su kompletne informacije, liste katastarskih opština gde je već proces završen, gde će morati Srbi da pozovu nadležne zemljišne kancelarije i da naknadano urade upis u zemljišnu knjigu", naglasio je Linta.

Ukazao je da je najvažnije od svega da veliki broj katastarskih opština nije došao na dnevni red i da će ljudi moći da prate i da se na vreme uključe u taj proces.

"Na sajtu imaju i spisak brojeva telefona svih opštinskih sudova koje mogu pozvati i mogu se nama obratiti ako budu imali problema, ja ću lično kontaktirati federalnu upravu u Sarajevu koja vodi taj proces", zaključio je Linta.