Koha: Španija protiv Kosova u strategiji za proširenje EU

Kako se navodi u tekstu, u Madridu, naime, smatraju da bi se to moglo protumačiti tako da se Kosovo tretira kao država.

Kako navodi Koha ditore, Španija je u pismu, za koje se kaže da je Evropskoj komisiji poslato u "non-pejper" formi, a uoči usvajanja Strategije proširenja Zapadnog Balkana, navela da se protivi korišćenju termina  WB6 (skraćenica za šest zemalja Zapadnog Balkana) i dodala da "Kosovo nije deo procesa proširenja". 

"Koncept WB6 nije u saglasnosti sa dinamikom proširenja. Kosovo nije deo procesa proširenja i ima svoj različiti okvir odnosa – tačnije SSP", navedeno je "non-pejperu" Španije.

Inače, prema sagovornicima prištinskog dnevnika iz Brisela, upravo da se ne bi bunile zemlje koje ne priznaju Kosovo, koristi se skraćenica WB6, jer se tako ne govori o "šest država Balkana" i u tekstovima se ove zemlje pominju kao "partneri" a ne kao države. 

Sada se Španija čak protivi i korišćenju ove skraćenice, navodi Koha, te dodaje da se u diplomatskim krugovima pominje da ta zemlja namerava da se usprotivi i učešću Kosova na Samitu u Sofiji između EU i zemalja Zapadnog Balkana.

List ocenjuje da će, ako se uzmu u obzir zapažanja Španije, Strategija umesto da ohrabri još više ugasiti nade u pogledu vere u proces proširenja EU. 

"EU proširenje smatralo projektom mira" 

Na drugoj strani u tekstu se navodi da je logika Španije koja je primetna u "non-pejperu", jasan rezultat unutrašnjih problema sa kojima se Priština suočava ali i da takvom logikom "ide protiv svega što je do sada rekla mnogobrojnim evropskim liderima u vezi sa procesom proširenja". 

List, naime, podseća da se od osnivanja EU proširenje smatralo pre svega projektom mira, koji je omogućavao slogu i saradnju u Evropi, prevazilaženje razlika iz mračne prošlosti Evrope, te da je to bio proces koji može da osigura stabilnost i dugoročni mir i u regionu Balkana. 

Španija, međutim, smatra da na ovaj proces ne treba gledati kao na oruđe za rešavanje konflikata ili za njihovo sprečavanje, prenosi Koha.

"Španija veruje da je neophodno da se napravi jasna podela između procesa proširenja koji ima svoj kalendar, procedura i ciljeva, od političke Strategije za Zapadni Balkan, koja je deo zajedničke spoljne politike i bezbednosti i ima svoju logiku", navodi se u "non-pejperu" Madrida.

U pismu se traži da se nastavi posao s kosovskim vlastima (pri čemu se Kosovo pominje sa fusnotom), kako bi one učinile realan napredak u postizanju ciljeva i standarda koji su obuhvaćeni okvirom odnosa SSP-a. Sugeriše da nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, uz podršku EU, a s obzirom da, kako se navodi, rešenje nije moguće nametanjem jednostranog nametanja rezultata.

Takođe, u pismu Španija prihvata da je perspektiva članstva u EU neophodan faktor koji doprinosi stabilnosti i reformama, ali skreće pažnju na to da "proširenje nije instrument sprečavanja konflikta niti instrument razvoja i saradnje". 

Proširenje, naime, kako se objašnjava, ima sopstvenu logiku i političke ciljeve, iako može da se doživi kao važno sredstvo spoljnog delanja EU. 

"U slučaju Balkana, politička logika proširenja ne bi trebalo da se deformiše usled taktičkih razmatranja koja bi se mogla pokazati kontraproduktivnim na duži vremenski period", sugeriše se u pismu.

"Učlanjenje Srbije i Crne Gore u skladu sa planom EK"  

Španija, inače, u pismu poziva da se napori fokusiraju na učlanjenje Srbije i Crne Gore, u skladu sa planom EK koji je predstavio predsednik Junker, kada je najavio i Strategiju.

Takođe, napominje da snažno podržava integritet BiH kao suverene države, čija vlast je zasnovana na principima jedinstva i teritorijalnog integriteta, te da bi trebalo izbeći politička rešenja koja su na etničkim linijama.

Kada je reč o Albaniji, Makedoniji i BiH, Španija smatra da je potrebno doneti nezavisnu ocenu njihovih procesa. 

"U slučaju Albanije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (tako se pominje u pismu), jedna takva analiza bi bila osnov za predlog Komisije u vezi sa mogućnošću otvaranja pregovora", stoji u "non-pejperu".

Osim toga, Španija traži da se Turska razmatra kao važan partner u evropskoj politici na Balkanu i ističe da se ne sme zaboraviti da je Turska "najstariji partner u procesu proširenja". 

I tu Španija izlazi protiv ideje da se upravo preko ove Strategije podeli region Zapadnog Balkana od paketa sa Turskom, koju, iako je zaista kandidat koji pregovara o članstvu u EU, mnoge zemlje EU ne vide kao mogućeg člana u budućnosti, već se pominje kao mogućnost privilegovano partnerstvo.

"Španija protiv nezavisnosti Kosova" 

Koha ditore podseća da se Španija oduvek protivila nezavisnosti Kosova i da nastavlja da bude najglasnija među pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo. 

List navodi i da je na početku Španija branila svoj stav "poštovanjem međunarodnog prava", te da se još drži tog stava, uprkos, podseća list, činjenici da je Međunarodni sud pravde dao mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom, niti sa Rezolucijom 1244 SB UN. 

Španija je, dodaje se u tekstu Kohe, povukla svoje vojnike i iz misije NATO-a na Kosovu i ne učestvuje u misiji Euleksa, dok istovremeno, u EU, Španija nije sprečavala postizanje SSP-a, jer je, kako se navodi, dobila garancije da ovim činom Kosovo neće biti priznato kao država, zbog čega se nije protivila ni davanju pomoći EU Kosovu.

Prištinski dnevnik još podseća da, uz izuzetak EP, institucije EU nikada nisu pozvale pet država koje nisu priznale Kosovo da to i učine.

"Institucije EU, posebno Komisija i Služba za spoljne politike, smatraju da je prednost to što pet država nije priznalo Kosovo pre svega zbog uloge koju EU ima u dijalogu između Kosova i Srbije, jer zbog toga može da se predstavlja kao neutralna spram statusa Kosova", navodi se u tekstu prištinskog dnevnika Koha ditore.