Refome i napredak u dijalogu sa Prištinom i dalje uslov za EU

U nacrtu Strategije Evropske komisije o proširenju, koja će biti usvojena 6. februara, navodi se, naime, da bi Srbija do 2019. godine morala da stavi "hitan fokus" na ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, kao i prelaznih merila za poglavlje 35 koja se odnose na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Prištinom, kada bi EU trebalo da razmotri merila za zatvaranje poglavlja.

Prema pisanju portala Juropijen Vestern Balkans (JVB) iako se u dokumentu Evropske komisije predviđa da bi države članice mogle 2023. godine da zatvore pristupne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, nakon čega bi, 2024. godine, usledilo potpisivanje Pristupnog ugovora, koji bi do kraja 2025. ratifikovale države članice, čime bi se proces pristupanja EU priveo kraju, kao uslov za to se navodi ispunjavanje svih merila.

To podrazumeva intenziviranje procesa reformi, sa opipljivim rezultatima, kao i napredak u dijalogu sa Prištinom.

"Na Srbiji je da odredi brzinu pregovora, na prvom mestu praveći stvaran i sadržajan napredak u oblasti vladavine prava. Napredak u dijalogu sa Kosovom i rad u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa, biće ključan za naperdak Srbije u procesu prstupanja EU", poručuje se iz Evropske komisije.

JVB podeća da je Srbija prošle godine u pregovorima sa EU otvorila šest poglavlja, od 12 predviđenih.

"Vesnici nade i sa jedne i sa druge strane upućuju na 2018. kao godinu velike važnosti za proširenje Unije na region u svetlu intenziviranja njenog angažovanja. Sa druge strane, i od Srbije se očekuje veće angažovanje i opipljiv napredak u reformama i preuzetim obavezama", navodi JVB.

Podseća se i da se pre nešto više od četiri godine, kada je Srbija očekivala otpočinjanje pretpristupnih pregovora, govorilo da bi pregovori mogli biti završeni već 2018. 

Međutim, konstatuje JVB, usled brojnih unutrašnjih, ali i spoljnih faktora, još u ranoj fazi pregovora bilo je jasno da će pristupanje Srbije Evropskoj uniji biti dug i mukotrpan proces.