Srpski i evropski parlamentarci i o stanju u medijima

Evroposlanica Tanja Fajon navodi da je razgovarala sa nekim nevladinim organizacijama i sa građanima Srbije, koji su joj rekli da profesionalni i nezavisni mediji i svi koji drugačije razmišljaju u Srbiji "žive u neprijateljskom okruženju".

Poslanici opozicije dali su joj za pravo, a Vladimir Đurić (DJB) je dodao da je ove godine i parlament bio "suspendovan" na dva meseca zbog kampanje za predsedničke izbore, da je društvo ostalo uskraćeno za debatu, te da je izostalo sučeljavanje predsedničkih kandidata u medijima.

Ne može više, navodi Đurić, izgovor za stanje u medijima biti rečenica "ne može se preko noći promeniti", te naveo da je sve o stanju u medijima napisala Verica Barać u izveštaju 2012. i da se sve to "danas isto radi", ali, kaže, uz "dodatnu dozu osvetoljubivosti" sadašnje vlasti.

"Uticaji na finansiranje medija kako bi se oni držali pod kontrolom su mehanizmi koji nisu promenjeni. Pet godina je bilo dovoljno da se nešto promeni", ističe Đurić.

Poslanica DS-a Vesna Marjanović navodi da je napravljena greška tokom usvojanja paketa medijskih zakona, koje vlada smatra korakom napred, i to zbog insistiranja na tržišnom principu, jer, rekla je, tržišta u Srbiji nema i ne postoji pravo pluralističko tržište.

"Danas nijedan štampani mediji ne može da opstane bez oglašavanja, donacija ili subvencija", ističe Marjanovićeva.

Navodi da je nedavno predstavljanje istraživanja medija u Evropskom parlamentu a u saradnji sa poslanikom EP Francom Bogovičem, zamenikom predsednika grupe Prijatelji Srbije, izazvao negativne komentare dobrog dela stručne javnosti.

Veruje da su naši prijatelji imali najbolje namere, a o tom događaju izvestio je, kaže, Tanjug.

Navodi da je Tanjug trebalo da bude ugašen, jer nije privatizovan po zakonskim rokovima.

Ističe i da je ta novinska agencija i dalje "povlašćena medijska kuća", kao i da niko ne zna na osnovu kog pravnog osnova izveštava, i to, kaže, "uglavnom o radu vlade".

Svi su, kaže, saglasni da je novinarstvo u Srbiji neprofesionalno i tabloidno, ali da bi bilo pogrešno da se izvuče zaključka da su novinari krivi za situaciju u kojoj se nalaze mediji.

"Danas najveću finansijsku i političku podršku imaju upravo tabloidni mediji. Mediji kritički nastrojeni prema vladi su klevetani i napadani i pokušava se da se sklone sa medijske scene", rekla je Marjanovićeva.

Navodi i da su svi pozdravili sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima neformalne Grupe za slobodu medija kada je obećala da će na njihova pitanja odgovoriti u roku od dve nedelje, ali to nije učinila.

Poslanik SNS-a Dragan Šormaz kaže da je 17 godina poslanik, od čega je polovinu bio u opozciji, a pola u vladajućoj koaliciji, i da je za sve to vreme opozicija u Srbiji kojoj je i sam pripadao "kukala" na medije i nikada do kraja nije bila zadovoljna medijskom slikom.

Ističe da je danas mnogo bolja medijska slika u odnosu na vreme pre pet ili šest godina.

"Boris Tadić je nekoliko godina bio predsednik, iz njegove partije nastalo je pet ili šest stranaka, niste mogli jedno vreme da otvorite frižider a da se on ne pojavi, a kamoli u novinama i televiziji. To se značajno promenilo. To je moj utisak", rekao je Šormaz.

Navodi i da Parlament nije bio "suspendovan", već da nije bilo televizijaskih duela. Bilo je 16 kandidatata.

"Da je bilo drugog kruga, bilo bi duela, ali Vučić je pobedio ubedljivo i to je činjenica", rekao je Šormaz.

Navodi da opozicija u Srbiji nema odgovore, da nije alternativa i da opstruiše rad parlamenta, te da podnosi 1. 700 amnadmana na budžet, član po član da se brišu, a nema konkretnih predloga šta žele da promene.

"To je opstrukcija, a ne normalan rad. Da su podneli 50 ili 100 amandmana koji bi nešto doprineli, raspravljalo bi se. Ovako su Parlament doveli u blokadu", rekao je Šormaz.

Poslanik Ujedinjene seljačke stranke Marijan Rističević navodi da su mediji sami tražili da država izađe iz vlasništva u medijima što je, dodaje, država i učinila.

Ističe da mediji plasiraju bombastične naslove, jer ih je mnogo, a tržište je malo, a puno je, dodaje, ljudi koji sebe nazivaju novinarima, a malo pravih novinara.

Kritikovao je opoziciju što se "žali" na slobodu medija, a oni na konferencijama za medije odlučuju ko je novinar, a ko nije i brane im da postave pitanje.

"To se desilo i u holu Narodne skupštine kad su odbili da odgovore na pitanje rekavši vi niste novinar. Tako se pripadnici vladajuće koalicije ne ponašaju, a i ne nasrću fizički na novinare", rekao je Rističević.

Supružnici pojedinih lidera opozicije, navodi poslanik Ujedinjene seljačke stranke, uređuju neke listove, a niko od njih nije smenjen.

Po oceni opozicije, kaže Rističević, medij koji je naklonjen vlasti nije slobodan i nezavisan, ali onda, ističe, to nije ni onaj naklonjen opoziciji.

Poslanica SNS-a Dubravka Filipovski je rekla da u Srbiji postoji više od 2. 000 medija i svi pišu šta žele.

"Svaki dan čujemo kritike na račun premijerke, vlade i predsednika, a česte sui optužbe na ličnom planu", rekla je Filipovska.