Bugarska, Austrija, Rumunija – EU trio za proširenje

Dobra volja jeste važna, ali političke prilike u zemljama članicama i zalaganje samog regiona imaće presudnu ulogu, kažu za Tanjug u Briselu.

Premijer Bugarske Bojko Borisov već je najavio da će evrointegracije Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU tokom prve polovine 2018. godine.

Borisov je naglasio da se o proširenju već dugo razgovara i da je sada "prava prilika" da se naprave "konkretni pomaci" i donesu "konkretne odluke" kada je EU perspektiva Zapadnog Balkana u pitanju.

"Mogućnost je tu jer posle nas dolaze Austrija i Rumunija (kao predsedavajuće zemlje članice) koje su upoznate sa regionom, znaju šta može da ponudi i kako da se napravi progres u regionu", poručio je Borisov iz Brisela.

I Generalni direktor Direktorijata Evropske komisije zadužen za susedstvo i pregovore o proširenju, Kristijan Danijelson, kaže da će 2018. godina biti značajna kada je u pitanju proces evrointegracija zemlja Zapadnog Balkana.

On ocenjuje da postoji "novi momentum pojačanih odnosa, važnosti i jasne perspektive" Zapadnog Balkana i EU, koji mora da se iskoristi.

"Predstojeća 2018. godina biće krucijalna u tom smislu. Evropska komisija radi na Strategiji za verodostojnu perspektivu proširenja Zapadnog Balkana koja će biti usvojena u februaru. U aprilu ćemo imati uobičajeni 'paket proširenja', gde ćemo dati ocene o tome gde se zemlje nalaze i gde bi trebalo da budu kada je reč o ulasku u EU. O tome će raspravljati zemlje članice u junu. U međuvremenu, imaćemo važan samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji", naveo je visoki predstavnik Evropske komisije.

Danijelson kaže da sve institucije EU naporno rade u okvirima politike proširenja.

On, međutim, poziva zemlje regiona da daju "osnovnu snagu i tempo" tom procesu radeći na sopstvenim unutrašnjim reformama, prvenstveno u cilju efikasnog i nezavisnog pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, funkcionalnosti demokratskih institucija i slobode medija i izražavanja.

Danijelson dodaje da su, pored reformskih procesa, dobrosusedskih odnosi, i saradnja u regionu o najveće važnosti za napredak Zapadnog Balkana na putu evrointegracija.

Da je namera da u narednih godinu i po dana šestomesečnih predsedavanja prvo Bugarske, zatim Austrije, pa Rumunije Savetom EU, proširenje bude među prioritetima evropske agende, kaže i Korina Stratulat, analitičarka za Balkan u Centru za evropsku politiku iz Brisela.

"Trio izgleda zainteresovan za podizanje pitanja proširenja među prioritete svojih predsedavanja. To je i dopuna već postojeće percepcije o važnosti ove teme, koju je pokazao i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom govoru o Stanju Unije", kaže Stratulat za Tanjug.

Ona ocenjuje da pozitivna percepcija sama po sebi može da znači mnogo i može da ohrabri reformske procese i saradnju na Zapadnom Balkanu.

"Ipak, poruke koje dolaze od trija koji će predsedavati Savetom i od Junkera nisu i obavezujuće za EU. Zemlje članice su te koje će imati konačnu reč o tome da li Zapadni Balkan može da napreduje ka EU. Ta 'reč' će zavisiti od toga da li zemlje regiona ispunjavaju svoje obaveze, kao i od političkih prilika u zemljama članicama", objašava Stratulatova.

Ona podseća da u i zemlje iz tzv. "trija" ( Bugarska, Austrija i Rumunija) do sada bile u situaciji da postavljaju i prepreke za Balkan, bez obzira na to što su susedi i što generalno podržavaju region.

"Trio može da ima dobre namere kada je reč o proširenju na Balkan, ali te zemlje, kao i ostale zemlje članice, imaju moć i da opstruišu taj proces ukoliko procene da je neophodno", zaključila je Korina Stratulatova.