Bugarska, Austrija, Rumunija – EU trio za proširenje

Dobra volja jeste važna, ali političke prilike u zemljama članicama i zalaganje samog regiona imaće presudnu ulogu, kažu za Tanjug u Briselu.

31583348 Ilustracija

Premijer Bugarske Bojko Borisov već je najavio da će evrointegracije Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU tokom prve polovine 2018. godine.

Borisov je naglasio da se o proširenju već dugo razgovara i da je sada "prava prilika" da se naprave "konkretni pomaci" i donesu "konkretne odluke" kada je EU perspektiva Zapadnog Balkana u pitanju.

"Mogućnost je tu jer posle nas dolaze Austrija i Rumunija (kao predsedavajuće zemlje članice) koje su upoznate sa regionom, znaju šta može da ponudi i kako da se napravi progres u regionu", poručio je Borisov iz Brisela.

I Generalni direktor Direktorijata Evropske komisije zadužen za susedstvo i pregovore o proširenju, Kristijan Danijelson, kaže da će 2018. godina biti značajna kada je u pitanju proces evrointegracija zemlja Zapadnog Balkana.

On ocenjuje da postoji "novi momentum pojačanih odnosa, važnosti i jasne perspektive" Zapadnog Balkana i EU, koji mora da se iskoristi.

"Predstojeća 2018. godina biće krucijalna u tom smislu. Evropska komisija radi na Strategiji za verodostojnu perspektivu proširenja Zapadnog Balkana koja će biti usvojena u februaru. U aprilu ćemo imati uobičajeni 'paket proširenja', gde ćemo dati ocene o tome gde se zemlje nalaze i gde bi trebalo da budu kada je reč o ulasku u EU. O tome će raspravljati zemlje članice u junu. U međuvremenu, imaćemo važan samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji", naveo je visoki predstavnik Evropske komisije.

Danijelson kaže da sve institucije EU naporno rade u okvirima politike proširenja.

On, međutim, poziva zemlje regiona da daju "osnovnu snagu i tempo" tom procesu radeći na sopstvenim unutrašnjim reformama, prvenstveno u cilju efikasnog i nezavisnog pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, funkcionalnosti demokratskih institucija i slobode medija i izražavanja.

Danijelson dodaje da su, pored reformskih procesa, dobrosusedskih odnosi, i saradnja u regionu o najveće važnosti za napredak Zapadnog Balkana na putu evrointegracija.

Da je namera da u narednih godinu i po dana šestomesečnih predsedavanja prvo Bugarske, zatim Austrije, pa Rumunije Savetom EU, proširenje bude među prioritetima evropske agende, kaže i Korina Stratulat, analitičarka za Balkan u Centru za evropsku politiku iz Brisela.

"Trio izgleda zainteresovan za podizanje pitanja proširenja među prioritete svojih predsedavanja. To je i dopuna već postojeće percepcije o važnosti ove teme, koju je pokazao i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom govoru o Stanju Unije", kaže Stratulat za Tanjug.

Ona ocenjuje da pozitivna percepcija sama po sebi može da znači mnogo i može da ohrabri reformske procese i saradnju na Zapadnom Balkanu.

"Ipak, poruke koje dolaze od trija koji će predsedavati Savetom i od Junkera nisu i obavezujuće za EU. Zemlje članice su te koje će imati konačnu reč o tome da li Zapadni Balkan može da napreduje ka EU. Ta 'reč' će zavisiti od toga da li zemlje regiona ispunjavaju svoje obaveze, kao i od političkih prilika u zemljama članicama", objašava Stratulatova.

Ona podseća da u i zemlje iz tzv. "trija" ( Bugarska, Austrija i Rumunija) do sada bile u situaciji da postavljaju i prepreke za Balkan, bez obzira na to što su susedi i što generalno podržavaju region.

"Trio može da ima dobre namere kada je reč o proširenju na Balkan, ali te zemlje, kao i ostale zemlje članice, imaju moć i da opstruišu taj proces ukoliko procene da je neophodno", zaključila je Korina Stratulatova.