Dve i po decenije Haškog tribunala, pravda najstroža prema Srbima

Drugog dana posete predsednika Haškog tribunala, u Beograd je stigao i haški tužilac, u okviru pripreme redovnog izveštaja Savetu bezbednosti. Podatke za šestomesečni izveštaj je sumirao sa predsednikom Srbije i predsednicom Vlade. 

U, kako je saopšteno, otvorenom i konkretnom razgovoru Aleksandra Vučića i Serža Bramerca, potvrđen je nastavak saradnje Srbije sa Mehanizmom međunarodnih krivičnih tribunala, naslednikom Tribunala koji do kraja godine završava svoj rad.

"Pokrenuto je šest pitanja koja se odnose na saradnju Republike Srbije i Haškog tužilaštva, regionalnu saradnju u pravosuđu i procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Konstatovano je da je glavni haški tužilac zadovoljan što je Srbija ispunila deo svojih obaveza ili preduzela korake radi njihovog ispunjavanja", navedeno je u saopštenju iz Kabineta predsednika.

Posle četvrt veka rada, iza Haškog suda ostaje gorak ukus i teška slika da su najviše osuđivani oni koji su najviše stradali, kažu u Beogradu.

"Najviše je osuđeno Srba, a Srbi su možda najveće žrtve raspada bivše SFRJ. Ne bih ulazio u pojedinačne postupke, u detalje, u pojedine presude, ali činjenica je da će konačni sud o tome šta je uradio Haški tribunal, šta je obeležilo njegov rad i koliko je on bio uspešan ili neuspešan, zavisno od toga šta mu je neko postavio kao cilj, daće istorija i o tome će suditi generacije koje budu dolazile, o tome će suditi ljudi kojih su se te presude ticale", rekao je generalni sekretar predsedništva Srbije Nikola Selaković.

Haški tužilac razgovarao je i sa predsednicom Vlade. Kao i u razgovoru sa predsednikom Tribunala, premijerka ponavlja zabrinutost za tretman srpskih osuđenika i traži veću javnost zdravstvene dokumentacije.

"Srbija je posvećena reformi društva i pomirenju regiona i nastaviće saradnju u cilju procesuiranja ratnih zločina, ali smatra da Međunarodni krivični tribunal nije doprineo pomirenju zemalja regiona i objektivnom procesuiranju ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost", saopšteno je iz Vlade Srbije.

Jedan od najpoznatijih pritvorenika Sheveningena, koji je u njemu i bio najduže, trinaest godina, kaže da je poseta predstavnika Tribunala završni pritisak na Srbiju da izruči dvoje radikala. Vojislav Šešelj analizira odluke Suda, tvrdi – neki su osuđeni po pravdi, neki bez valjanih dokaza i krivice.

"Ovo je samo završnica jedne politike ucenjivanja, potcenjivanja i ponižavanja Srbije koju je vodio Haški tribunal od osnivanja do danas. S druge strane, mi smo u situaciji da napravimo saldo rada Haškog tribunala, da kažemo, na kraju, da je to bio izrazito antisrpski i politički sud koji nikakve veze nije imao ni sa pravdom ni sa pravosuđem", rekao je Šešelj.

Za 25 godina rada Haškog tribunala osuđeno je 63 Srba na više od hiljadu godina zatvora. Pred istim sudom krivice su oslobođeni Ante Gotovina, Mladen Markač, Ramuš Haradinaj, Naser Orić.

Do kraja rada suda čekaju se pravosnažne presude protiv Radovana Karadžića, koji je prvostepeno osuđen na 40 godina, i Ratka Mladića.