Kuburović: Pravna zaštita pred srpskim sudijama na Kosmetu

Nela Kuburović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da je jedan od dogovora kroz Briselski sporazum integracija srpskih sudova i tužilaca na Kosovu i Metohiji.

Dodala je da su srpske sudije i tužioci potpisali izjavu i da 40 sudija, 12 tužilaca i 150 zaposlenih koji su radili do sada u sudovima i tužilaštvima nastavljaju da rade od sledeće nedelje.

"Ono što je najbitnije je da u sredinama gde postoji većinsko srpsko stanovništvo imaće mogućnost da im se sudi i da ostvaruju sudsku zaštitu pred srpskim sudijama, ono što je takođe bitno je što je novina  da u krivičnom postupcima sude srpske sudije, s obzirom da je u nekim ranijim sporazumima ta nadležnost bila izuzeta iz srpskih sudova i Euleks je uglavnom bio nadležan da postupa u tim slučajevima", objasnila je Kuburovićeva.

Istakla je da će na taj način postojati veća pravna zaštita, ujednačeno postupanje na teritoriji cele pokrajine, kao i da Srbi koji žive južno od Ibra imaju mogućnost da im sude srpske sudije i da postupaju srpski tužioci.

"Predsednik Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici biće Srbin, i ono što je najvažnije je da s obzirom na organizaciju sudova u okviru pokrajine da u okviru Apelacionog suda ovom prilikom se osniva i posebno odeljenje Apelacionog suda koje će imati sedište u Kosovskoj Mitrovici i njime će da predsedava Srbin i on ima status zamenika predsednika Apelacionog suda", rekla je ministarka.

Promocija medijacije

Ukazala je da je danas Evropski dan pravde, kao i da su Ministarstvo pravde i Vrhovni kasacioni sud odlučili da u nedelji kada se obeležava taj dan bude promocija medijacije.

"Medijacija je jedan od alternativnih načina sporova koji treba da doprinese efikasnosti sudskog postupka. Na taj način će da smanji priliv predmeta u sudovima i omogućiti i građanima i privredi da na jedan drugi način pokušaju da reše svoje sporove", navela je Kuburovićeva.

Objasnila je da ima prijavljenih 90 posrednika koji su pristali da besplatno pruže građanima usluge i da će u dva pilot-suda, Drugi osnovni sud u Beogradu i Drugi osnovni sud u Kragujevcu, biti omogućeno strankama koje su pristale na to da se putem medijacije reši njihov spor.

"Ono što pokazuje da medijacija može da bude uspešna jeste da smo za prvi dan putem medijacije imali rešeno šest sporova što upravo pokazuje da ovaj način može da bude atraktivan s obzirom da medijacija podrazumeva i uštedu vremena, manje troškove s obzirom na takse koje se plaćaju, a sa druge strane rasterećuje sudove i omogućava sudijama da veću pažnju posvete onim predmetima gde medijacija nije moguća", tvrdi Kuburovićeva.

"Do kraja godine prijem 160 pripravnika"

Kada je reč o prijemu novih sudija i tužilaca, ministarka kaže da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca treba da sprovedu konkurs.

"Nije reč o nedostatku, već je bio zastoj zbog procedure koja je morala da se propiše i donošenja novih pravilnika, tako da i pred Visokim savetom sudstva i pred Državnim većem tužilaca u toku je postupak za veći broj i prijem sudija i zamenija javnih tužilaca", navela je Kuburovićeva.

Najavila je i prijem 160 pripravnika nakon tri godine, koliko je bila na snazi odluka o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi.

"Ovog puta je na neki način obezbeđeno, pre svega zahvaljujući sredstvima i dobroj budžetskoj konsolidaciji, da do kraja godine primimo 160 pripravnika i ono što je Ministarstvo uradilo je da smo doneli novi pravilnik za prijem pripravnika, a u toku sledeće nedelje očekuje se objavljivanje konkursa. Tako da će do kraja godine 160 pripravnika prvi put nakon više od tri godine biti primljeno", kaže Kuburovićeva.

Govoreći o izmenama Ustava, ministarka kaže da je najvažnije je da je Ministarstvo pravde otvorilo jednu široku javnu raspravu i pokrenulo konsultativni proces.

"Pozvali smo sve zainteresovane da dostave svoja mišljenja na koji način vide buduće izmene Ustava i ono što nas obavezuje je Akcioni plan za poglavlje 23 i jačanje nezavisnosti pravosuđa što podrazumava izmene Ustava u delu koji se odnosi na postupak izbora sudija i tužilaca, s obzirom da treba da se izmesti ta procedura iz Skupštine i da upravo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca budu jedini koji će da odlučuju o izboru nosilaca pravosudne funkcije", naglasila je Kuburovićeva.

Istakala je da u tom delu svakako postoji saglasnost, kao i da ono što izaziva najveće nedoumice je budući sastav Visoki savet sudstva i Državnog veća tužilaca, odnosno ko pored predstavnika sudija i tužilaca treba da budu članovi tih organa, kao i buduće nadležnosti ova dva organa.