"Diplomatskom aktivnošću protiv prijema Kosova u Unesko"

Čime se Unesko rukovodi kada odlučuje, a koliku opasnost bi eventualno članstvo predstavljalo za srpsku kulturnu baštinu?

Srednjovekovni spomenici na Kosovu koje je Srbija upisala 2006. godine na listu svetske baštine, formalno, za Unesko, oni bi postali dobro Kosova, takođe još jedno dobro koje je na preliminarnoj listi, Šar planina, i koje je takođe nominovala Srbija našlo bi se na tenativnoj listi Kosova.

Da li to znači da bi se menjao naziv tih dobara?

To bi onda zavisilo od institucija Kosova koje bi onda imale pravo da pred Komitetom za svetsku baštinu pokrenu takvu proceduru. To mi ne možemo znati sa sigurnošću da li bi oni želeli da to ime menjaju. Ono što je bitno, treba da napomenemo, da je Srbija to dobro nominovala kao srpski srednjovekovni spomenici ali je prilikom evaluacije Ikomosa iz samog upisa izbačena odrednica srpski i izbačena geografska odrednica Metohija tako da su oni upisani kao srednjovekovni spomenici na Kosovu, Srbija.

Da li možemo da kažemo da se 2015. godine tokom glasanja Unesko rukovodio svim tim principima koji su traženi od Srbije kako bi svi ti manastiri bili upisani? 

Teško je govoriti o presedanima obzirom da je i sama činjenica da jedna država nečlanica UN kandiduje za ulazak u Unesko, koji je organ UN, presedan sam po sebi. Nažalost, takav presedan se desio pre nekoliko godina – 2011. kada je Palestina postala članica Uneska iako nije članica UN.

U tom trenutku na teritoriji Palestine nije se nalazilo nijedno, do tada upisano kulturno ili prirodno dobro. Sa Kosovom je situacija drugačija, na teritoriji KiM nalaze se srednjovekovni spomenici na Kosovu i prirodno dobro koje je na tentativnoj listi, Šar planina. Kako će izgledati odnos Uneska prema Srbiji i Srbije prema tim spomenicima teško je prejudicirati i govoriti unapred.

Da li možemo da kažemo da Unesko uzima u obzir stručna mišljenja?  

Kada bi to pitanje postavili nekom u Centru za svetsku baštinu oni bi vam odgovorili da je stučnost na prvom mestu, ali ono što mi vidimo je da politika ima puno, puno upliva i nisam siguran da će prilikom glasanja ambasadori razmišljati šta je najbolje za spomenike koji se nalaze na KiM.

U svakom slučaju, potrebna je uvek i neprestana diplomatska aktivnost, obzirom da znamo rezultate glasanja iz 2015. godine, pa znamo koje su zemlje bile "za" koje "protiv" koje su bile uzdržane.

Potrebna je jaka diplomatska aktivnost prema zemljama koje su bile uzdržane i koje su bile protiv da zadrže svoj stav, ili eventualno na one koje su bile uzdržane da sad budu protiv, dakle to je neophodno da bi se zadržao taj, da kažem, status kvo koji nama trenutno odgovara – da nema dvotrećinske većine za ulazak Kosova u Unesko.

Priština do sada nije podnela zvanični zahtev za prijem u Unesko i zato ta tema nije na dnevnom redu sastanka Izvršnog saveta Uneska koji počinje danas, a na kome se utvrđuje dnevni red za Generalnu konferenciju koja će biti održana u novembru.