Bledski forum: Pristupni proces treba da bude predvidljiviji

Dvodnevni skup protekao je u diskusiji o budućnosti EU u izmenjenom svetu, sitauciji u regionu Zapadnog Balkana i perspektivama za članstvo u EU, ali i najaktuelnijim svetskim temama kao što je kriza na Korejskom poluostrvu.

Slovenački domaćini najviše su se bavili odlukom Arbitražnog suda o sporu sa Hrvatskom o statusu Piranskog zaliva tražeći od Zagreba da se povinuje odluci suda a od briselskih zvaničnika da poslednju primljenu članicu privole da poštuje odlučeno.

Na panelu o proširenju EU na Zapadni Balkan, šefovi diplomatija ukazali su da proces često predugo traje, te navode da ako nije predvidiv može da se izgubi podstrek za reforme, a kao negativan primer lošeg pristupa EU navedena je Makedonija.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je i Evropskoj uniji danas, imajući u vidu postojeće okolnosti, potrebno da ostvari "pozitivan poen", a da je upravo Zapadni Balkan mesto gde je to moguće postići i da je i za Uniju važno da se proces proširenja nastavi.

"Ili ćemo ući u EU, ili ćemo se pridružiti EU, ili će ona nama. Nadam da ćemo ući u EU pre nego što se raspadne", rekao je Dačić.

Ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati rekao je da EU ima transformativni uticaj na region i zemlje.

"Danas vidimo da je mnogo mirnija atmosfera nego što je bila pre 10, 15 godina i to je zahvaljujući evropskoj perspektivi, ali i saradnji SAD i EU, i uloge ta dva strateška partnera u regionu", objasnio je Bušati.

Rekao je da je Albanija sprovela masivnu pravosudnu reformu, i sve je vođeno pod kišobranom pristupnog procesa, te da ne bi bilo moguće albanskim vlastima da to učine sami, i da nema evropske perspektive.

Rekao je da je zabrinut zbog nepredvidivosti procesa, te da on mora biti predvidiviji.

"Kao i studenti, ako imate datum dobro se pripremate za njega. Potpisali smo SSP 2006. i tada, kada su me pitali kada Albanija može postati članica, rekao sam za 10 godina, a sada, 11 godina posle toga, ponovo bih dao isti odgovor", rekao je Bušati.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak potvrdio je da je EU za njegovu zemlju imala transformativni efekat, i ukazao da su ogromna očekivanja od evropske perspektive i budućnosti.

Rekao je da su regionu potrebne precizne i konkretne poruke od evropskih partnera, veća predvidivost procesa.

"Kada govorimo o tome to ne znači da nam je cilj da izbegavamo ispunjavanje naših obaveza", poručio je Crnadak.

Kada je reč o BiH Crnadak je ukazao da je problem što su institucije slabe, te preovladava nepoverenje, a usled toga mladi, iako imaju dobar posao, napuštaju zemlju.

"Trebalo bi EU da posveti veću pažnju da nam pomogne u izgradnji snažnih, nezavisnih institucija. To bi brže vratilo poverenje u institucije i donelo neku vrstu pozitivne perspektive. Bilo bi dobro ako bismo dobili neku vrstu jasnog stava od EU, u vezi sa obavezama svake zemlje po sistemu 'ako bude toga, u to vreme ćete dobiti to'", naglasio je Crnadak.

"Region treba dodatne izvore stabilnosti" 

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović istakao je da Crna Gora veruje u EU, kao i u to da treba da postane članica, pa zato vredno radi na tome.

"Verujemo da EU trebamo mi koliko ona nama treba, jer je ovaj region treba dodatne izvore stabilnosti, kako za ekonomski, tako i demokratski razvoj, a to je EU", naglasio je Darmanović.

Istovremeno je istakao da zemlje regiona ne žele da Berlinski proces bude neka zamena za proces proširenja EU.

"Ne želimo da se preko Berlinskog procesa radi na stvaranju nekakve inicijative za saradnju na Balkanu, koja bi trebalo da postane neka čekaonica, da nam se kaže da imamo svoju uniju, da treba da je razvijamo, pa da ćemo kada dođe vreme biti primljeni u evropsku porodicu. Želimo 'regata princip', da svaka zemlja bude evaluirana na osnovu svojih uspeha. Verujemo da će uspeh svake zemalje biti uspeh celog regiona", objasnio je Darmanović.

Zbog toga, kako smatra, EU mora da pokaže regionu da je proširenje ozbiljan proces, a ne samo neka reč.

"Mi moramo da uradimo naš posao, ali i EU mora da pokaže da je potpuno privržena širenju, da je to najbolji odgovor u debati o budućnosti Unije. EU neće biti potpuna bez apsorpcije Balkana", poručio je Darmanović.

Zamenik ministra kosovskog ministra inostranih poslova Valon Murtezaj rekao je da Kosovo deli vrednosti EU i evropske porodice, te da je evropski proces veći podstrek od prepreka koje su na tom putu.

Proces, kako je dodao, međutim, dugo traje, posebno imajući u vizu globalne izazove sa kojima smo suočeni.

"Makedonija – primer kako ne treba sprovoditi proces" 

Ministar inostranih poslova Makedonije Nikola Dimitrov podvukao je da je njegova zemlja primer kako ne treba da se sprovodi proces širenja.

"Na Makedoniji moguće je naučiti lekciju šta ne treba raditi prema Zapadnom Balkan. Potpisali smo SSP 2001, postali kandidat pre 12 godina, i svi uspesi su od tada ignorisani zbog političkog problema sa jednom članicom EU. Zatim je došlo do obustavljanja reformi i eskalacije, tokom koje su ljudi upali u skupštinu. To je šta može da se desi jednoj zemlji kada nema perspektive", objasnio je Dimitrov.

Rekao je da je Makedonija i primer šta se dešava kada se "smekša" izveštaj o napretku, kada nema dovoljno iskrenosti u evaluaciji stanja, kao i kada jedna zemlja obustavi reforme.

"Makedonija je bila uvek na pravoj strani istorije, a u poslednje tri godine uspeli smo da napravimo haos. Zato apelujem da zemlje kandidate da reforme shvate ozbiljno, a zemlje članice da shvate proširenje ozbiljno", rekao je Dimitrov.

"Transformacija u drugoj fazi"

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Marija Pejčinović Burić, kao predstavnica zemlje članice EU na ministarskom panelu, rekla je da ako pristupni proces nema transformativni efekat onda se nešto pogrešno dešava.

"To može biti na obe strane – ako kandidati ne čine dovoljno u obavljanju svojih zadataka, ili ako EU nije postavila dobar sistem nadzora", uverena je Pejčinović Burićeva.

Šefica hrvatske diplomatije je rekla da u prošlosti za neke kandidate nije bio transformativnim efektom, jer se radilo o zemljama koje su bile potpuno politički, ekonomski i demokratski na nivou EU, kao i tržišne privrede. Ali za zemlje u tranziciji taj efekat je potreban.

"Transformaciju možete videti samo u drugoj fazi procesa. Male korake vidite u prvoj fazi. EU mora imati jasne ciljeve. Izveštaje koje daje uobičajeno su politički izbalansirani. Na puno načina se kaže nešto slično, ali retko i ono što je potrebno učiniti", kritikovala je ona.

Direktor za Evropu i centralnu Aziju evropske diplomatske službe Tomas Majer-Harting rekao je da je budućnost regiona u EU, i da je to obećanje dato davno, ali ponovljeno nedavno i to u teškim okolnostima po Uniju.

Ocenio je da se mnogo toga pozitivnog dogodilo u regionu u prošloj godini, i da je to sve zahvaljujući angažovanjem EU i snazi Unije.

"Ništa se ne bi dogodilo bez transformativne snage EU", uveren je Majer-Harting.

Rekao je da je neophodno dalje napredovati, dok traje mandat ove Evropske komisije, kako bi se proces učinio ireverzibilnim.

"Svi koji su pratili razvoj EU videli su koliko je izazov Bregzita osnažio koheziju. Očigledno nećemo ostati na 27 članica, već ćemo rasti zahvaljujući ovom regionu", zaključio je Majer-Harting.

Članstvo ne znači da će nove zemlje članice automatski dostići evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu. Slovenija je na sredini liste evropskih zemalja po plati i dostigla je 88 odsto BDP-a EU.