Omerović: Malo-malo, pa susedi o pravima manjina

"Vrlo smo svesni da će sve države članice EU koje imaju ovaj ili onaj interes kada je u pitanju Srbija i koje imaju svoje predstavnike koji ovde žive, do posledenjeg trenutka imati određene svoje uslove. Da li je reč o Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, našim susedima koji su članovi EU, to je nebitno, svako od njih će na kraju morati da da zeleno svetlo ili glas da Srbija postane punopravna članica EU", kaže Omerović za Tanjug.

Povodom intervjua rumunskog ministra spoljnih poslova Teodora Meleškanua Tanjugu i portalu Juropijan Vestern Balkans (EWB) da Bukurešt "u vezi sa osetljivim pitanjima" po Rumuniju u koje je ubrojao "prava osoba koje pripadaju rumunskoj manjini širom Srbije... očekuje vidljivi napredak", Omerović je rekao da se to ne dešava ni prvi, ni poslednji put.

"Mi smo svedoci da, nažalost, nacionalne manjine u poslednje vreme na ovim prostorima služe kao moneta za potkusurivanje kada su u pitanju odnosi između država bivše Jugoslavije, ali i država Zapadnog Balkana. Malo-malo, pa u Evropskom parlamentu čujete nekog od predstavnika Mađara, Hrvata, Bugara, Rumuna koji podnose nekakve rezolucije koje se tiču položaja njegovog naroda u Srbiji", navodi Omerović.

Ističe da rumunska nacionalna zajednica u skladu sa zakonima Srbije ima sva prava koja joj pripadaju kao i drugim nacionalnim manjinama, te da je problem rumunske nacionalne zajednice i rumunske države što ne priznaju Vlahe kao narod.

"Država Srbija ima zakone po kojima svaki građanin Republike Srbije ima pravo da se izjašnjava kako želi i tako se desetine hiljada građana Srbije izjasnilo kao Vlasi", kaže Omerović i ističe da "država Srbija ne može nikoga izbrisati gumicom i da prema svim nacionalnim manjinama ima jednak odnos".

Navodi da će u nekom budućem periodu biti i "dalje natezanja" između Rumuna koji ne priznaju vlašku nacionalnu manjinu i države Srbije koja naprosto ima svoje zakone.

Isti problem, dodaje, imaju Hrvati kad je u pitanju bunjevačka nacionalna zajednica.

"Odnosi dve crkve su na drugom koloseku"

U slučaju Rumunije, kaže Omerović, Rumunska pravoslavna crkva ima problem sa Srpskom pravoslavnom crkvom i taj problem treba odvojiti jer se, navodi, priča o veronauci, veroučiteljima i odnosima između dve crkve odvija na jednom drugom koloseku.

"Ono što je posao naše države jeste da svim predstavnicima nacionalnih manjina omogućimo što je moguće bolji i veći standard u Srbiji. Mi to radimo na adekvatan način prema svim nacionalnim manjinama, imamo najbolje zakone koje smo usvojili i koje smo prilagodili svim evropskim standardima. Imamo probleme u implementaciji tih zakona, mi to ne krijemo", kaže Omerović.

Najavio je da će se od Nove godine prvi put i deo informativnog programa RTS-a biti na četiri jezika nacionalnih manjina – albanskom, vlaškom, bugarskom i rumunskom jeziku.

"Činimo sve što je do države Srbije i njenih institucija da predstavnicima nacionalnih manjina obezbedimo što je moguće široki i veći spektar poštovanja ljudskih prava. Svakako da će predstavnici EU i svih onih monitoring misija koje dolaze u Srbiju pratiti kako se ostvaruje i poglavlje 23", kaže Omerović.

Navodi i da je Srbija jedina država koja u procesu kandidature za EU za poglavlje 23 koje se tiče prava, sloboda i zaštite nacionalnih manjina, ima i poseban akcioni plan za nacionalne manjine i poseban akcioni plan za Rome.

Srbija, zaključuje, čini maksimum da svim predstavnicima nacionalnih manjina obezbedi što je moguće bolji položaj, ali da u državi u kojoj je veliki procenat siromašnih, i predstavnici nacionalnih manjina dele sudbinu većinskog naroda.