Linkevičius: Zašto Srbija može u EU, a Ukrajina ne može

Ministar inostranih poslova Litvanije Linas Antanas Linkevičius je, kako javlja portal Politiko, istovremeno "u osvrtu uperenom na Srbiju rekao: 'Neke zemlje pregovaraju o članstvu, a učestvuju u vojnim vežbama s Rusijom na našim granicama, dok druge s veoma snažnim pobudama, ojačanom javnom podrškom i suočene s vojnim pretnjama i pretnjama suverenitetu, nemaju čak ni izglede za članstvo' ".

Protiv davanja Ukrajini "zelenog svetla" za perspektivu članstva u EU je više članica Unije i izjava šefa ministra Litvanije je i izraz nezadovoljstva baltičkih zemalja, a delom i Poljske i nekih skandinavskih članica Unije zbog odbijanja Srbije da prihvati politiku sankcija EU prema Rusiji.

Diplomatski zvaničnici EU u Briselu su agenciji Beta već ranije predočili da je "Srbija izgubila naklonost naročito baltičkih zemalja zbog izrazito prijateljskih odnosa sa Rusijom", uz opasku i da je, iako ophrvana teškim ekonomskim nedaćama i problemima u pravosuđu, Hrvatska ušla u članstvo Unije zahvaljujući podršci "naročito Nemačke, pa i Austrije, dok Srbija nema prave sponzore".

U izvorima u Briselu nije bilo komentara izjave Linkevičiusa, ali je ocenjeno da to nije širi stav unutar Unije, utoliko pre što je predsedavajuća EU - Estonija, jasno za nastavak politike prijema novih članica u Uniju.

Takođe, većina u EU smatra da Srbija treba da ipak postepeno i kad dođe na prag članstva, usaglasi svoju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Litvanski ministar je, međutim, zauzeo stav da "EU vodi neuravnoteženu politiku proširivanja".

"mi ćemo ubiti celu našu politiku Istočnog susedstva zbog oklevanja oko toga ", rekao je Linkevičius.

Dodao je da "odluke EU moraju da se rukovode zajedničkim ciljevima, a ne unutrašnjim politikama", čime je ciljao na snažan otpor posebno Holandije, mada odbijen na referendumu u toj zemlji, da Unija odobri Ukrajini perspektivu ulaska u članstvo.

Ishod referenduma je značio da Holandija ne prihvata da EU pruži neku vojnu pomoć Ukrajini u slučaju da ukrajinska kriza preraste u još širi oružani sukob s Rusijom.

Sporazum o pridruživanju EU-Ukrajina je morao biti ratifikovan od svih članica i holandska vlada je ishodom referenduma došla u krizu, pa je, da bi sporazum ipak bio usvojen u Parlamentu, zatražila, i od vođa EU dobila pismenu potvrdu da taj sporazum "ne predstavlja davanje obaveze da će Ukrajina dobiti status kandidata za članstvo".

Spor oko toga je izbio na videlo i prilikom konačnog usvajanja sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina pre nekoliko dana na samitu EU-Ukrajina u Kijevu, kada je došlo do rasprave da li taj sporazum sadrži i predlog da se izričito podrži perspektiva članstva za Ukrajinu.

U preambulu sporazuma je ipak ušao stav da "Evropska unija prima na znanje evropske težnje Ukrajine i pozdravlja njeno evropsko opredeljenje", na šta je posebno ukazao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

U sporazumu stoji i to da Ukrajina mora biti "predana izgradnji temeljite i postojane demokratije i tržišne privrede... i vladavini zakona".