Kakve poruke šalje svečanost polaganja zakletve

Zakletve šefova država nisu trpele suštinske promene. I prethodni predsednici uglavnom su se zaklinjali da će čuvati suverenitet i integritet, prava i slobode, mir i blagostanje, Ustav i zakone i savesno i odgovorno postupati.

"Da ću dužnost predsednika Republike obavljati predano i vredno, da ću se pridržavati Ustava i zakona i drugih odluka Narodne skupštine", rekao je Josip Broz Tito u svojoj zakletvi.

Tekst zakletve određuje Ustav, a onaj iz 2006. godine dodao je i očuvanje Kosova i Metohije. Nije poznato da se u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi pominje deo njene teritorije u predsedničkoj zakletvi.

"To je nešto od centralnog političkog imperativa, jer se nalazi u preambuli Ustava", kaže Miroslav Đorđević iz Instituta za uporedno pravo.

Osim teksta sve ono što prati polaganje zakletve nije uređeno.

Sekularne ili ne, u većini zemalja čućete predsednika koji drži ruku na Bibliji, da se na kraju obraća Bogu. Ne i u Srbiji.

"Slična je situacija prisutna u Sloveniji. Imamo primere država gde se onaj ko polaže zakletvu može odlučiti – Nemačka, Austrija, Poljska. To su uglavnom države kod kojih je tekst zakletve propisan, ali se ostavlja na onome ko polaže zakletvu da li će dodati 'tako mi bog pomogao' na kraju ili neće, zavisno od svojih uverenja. Imate države EU u kojima je religijski element svake zakletve obavezan – Rumunija, Hrvatska", objašnjava Đorđević.

Zakletva se polaže u Skupštini. Kada je polagao Tomislav Nikolić bili su prisutni predsednički kandidati. Sada će biti pozvani bivši predsednici Srbije i Jugoslavije. Himna je neizostavna nit, ali i "Vostani Serbije". Novina je Ustav, ispod kojeg će biti Miroslavljevo jevanđelje.

"Kada se čovek u nešto zaklinje, onda se podrazumeva da postoji nešto što je iznad i izvan zakona. Zato se zakletva po pravilu polaže na nešto što je svetinja. Sve što ljudi mogu da menjaju poput Ustava i zakona, to nisu svetinje, to su konvencije", navodi heraldičar Dragomir Acović.

Stari predsednik će novom uručiti državni pečat.

"U nekim zemljama državni pečat se zaista preuzima. To je među bivšim komunističkim zemljama prva ustanovila, nažalost, Ukrajina. To je poznat princip. Nekada je važilo to kad se vrši smena prvo se polomi prethodni državni pečat da se ne bi vršilo antidatiranje sa njim", ističe Acović.

Novog predsednika ispred zgrade Predsedništva čekaće postrojene počasne čete svih rodova vojske i gardijski orkestar, a načelnik Generalštaba predaće mu raport. Predajom državnog pečata i predsedničke standarde, odnosno zastave, počeće i mandat šefa države.